СРБИН ЈЕ ДИРИГЕНТ ПЛАНЕТАРНОЈ КРАЉИЦИ СПОРТОВА! Марко Ристов за викенд води прво Ултимативно првенство света у Будимпешти

Ултимативно светско првенство у атлетици одржаће се први пут од 11. до 13. септембра у Будимпешти. Поред асова на борилиштима, Србија ће имати још једног представника – директора такмичења. Реч је о 30-годишњем Марку Ристову, који је у Српском атлетском савезу запослен као комесар за такмичења. Национална кућа краљице спортова не негује само врхунске спортисте већ и врхунске атлетске раднике.

Упркос младости, он је већ искусан на овој функцији. Био је директор Светског првенства у дворани у Београду 2022, затим Првенства Европе, такође под кровом, у Истанбулу (Турска) 2023, а исте године је на Светском првенству на отвореном, управо у главном граду Мађарске, овај посао обавио толико успешно да је изабран и за премијерно издање догађаја који предстоји.

Била је то прилика да за сајт Српског атлетског савеза разговарамо са Марком Ристовом о његовом послу, досадашњим искуствима и ономе што нас очекује у Будимпешти.

Како бисте описали посао директора такмичења после завидног искуства које имате?

– Посао директора такмичења дефинисан је и у Правилима за атлетска такмичења – каже Марко Ристов. – Одскора је та дефиниција проширена како би боље осликавала праксу, али је ова улога и даље много комплекснија него што је описано у Правилима.

Можете ли мало детаљније да објасните своје обавезе на великим догађајима?

– Директор такмичења учествује у планирању и припреми свих техничких детаља, а потом има задатак да те планове спроведе током самог догађаја. Када се ради о великим такмичењима са високим нивоом продукције, посао постаје додатно сложен – поред тога што се брине о правилном току такмичења, постоји и обавеза да се догађај прикаже у најбољем светлу на малим екранима. Посао бих најбоље описао као улогу диригента, а све се заснива на комуникацији са свим лицима на терену. Сваки сигнал за старт трке, свако чекање на нечији скок или хитац под ингеренцијом је директора такмичења. Те одлуке се доносе у сарадњи са другим секторима, али све информације везане за ток такмичења полазе од директора и долазе до њега.

Да ли је било неких посебно занимљивих ситуација у досадашњем раду?

– Мислим да са сваког такмичења на којем сам радио као директор остане бар једна анегдота. Моје прво међународно такмичење у овој улози било је у Београду, на Светском првенству у дворани. Било је доста стресно, с обзиром на то да сам први пут водио тако масован и комплексан догађај, и то у ковид режиму. Међутим, то такмичење ми је остало у памћењу по фантастичној завршници уз светски рекорд Арманда Дуплантиса.

А у иностранству?

– Једно од занимљивијих такмичења било је и Европско првенство за млађе јуниоре у Јерусалиму. Пошто сам и међународни атлетски судија златног нивоа Светске атлетике, често сам на међународној сцени у улози главног судије. На то такмичење сам отишао у тој улози, али се директор такмичења разболео дан пре почетка, па сам морао за мање од 24 сата да преузмем вођење читавог првенства.

Како је изгледао ваш пут до првог ступања на ову функцију?

– Са 10 година сам почео да тренирам атлетику и паралелно с тим волонтирао на такмичењима у Србији. У једном тренутку сам положио испит за атлетског судију и од тада сам био редован на готово свим догађајима. Прилика се указала пред Европско првенство у дворани, када сам од Српског атлетског савеза добио шансу да се прикључим Предрагу Момировићу у сектору за такмичење. То је за мене било велико искуство, па сам исте године положио испит и постао најмлађи европски међународни судија. Након тога сам кроз суђење на међународним такмичењима стекао доста искуства, па сам за Светско првенство у дворани у Београду добио поверење Српског атлетског савеза да обављам не само функцију директора такмичења већ и да руководим целим сектором. Претпостављам да су Светска и Европска атлетика биле задовољне мојим учинком, јер сам након тога добио прилику да водим неколико међународних такмичења, укључујући и митинг Дијамантске лиге у Пољској, који је те године био најбоље оцењен.

Да ли имате трему пред догађај који се први пут одржава?

– Трема постоји пред свако такмичење. Једна погрешна одлука може да покрене читав низ проблема. Међутим, пред ново Ултимативно првенство углавном имам позитивну трему, која ми помаже да изнесем такмичење на најбољи могући начин. За ово такмичење припремам се више од пола године, тако да, иако доза треме постоји, верујем да ће све бити успешно организовано.

Шта значи Ултимативно светско првенство? У чему се разликује од оних на која смо навикли?

– Главна разлика је у формату. Ултимативно првенство реализује се кроз три вечерње сесије, а на програму су одабране дисциплине за које је утврђено да су тренутно најатрактивније. Ово ће бити спектакл намењен публици и ТВ формату. Још једна битна разлика јесте то што нема ограничења у броју такмичара по земљи. Стандардно не могу да учествују више од три или, евентуално, четири такмичара из исте државе. Такође, укупан број такмичара по дисциплини знатно је мањи, јер се све дисциплине, осим трка до 400 метара, одвијају као директна финала са осам учесника, док је на 1.500 м и 5.000 м тај број 12.

Из Светске атлетике најављују прави спектакл. У чему ће се то огледати?

– Како је један од главних циљева прилагођавање ТВ формату, сваки сегмент је планиран као да се ради о догађају искључиво намењеном телевизији. Наравно, и гледаоци на стадиону уживаће у свим додатним активностима. Светска атлетика је већ објавила изглед борилишта – готово цело ће бити прекривено црном бојом, осим оних борилишта која се користе у тој сесији, како би фокус био искључиво на дисциплинама које се у том тренутку одвијају. Оно што ће бити посебно занимљиво и до сада невиђено јесте сама боја песка у јами за скок удаљ и троскок. Гледаоци могу да очекују нестандардну боју песка, која ће са црном подлогом доћи до пуног изражаја. Уз мали шоу-програм пред сваку сесију, ново искуство праћења атлетике употпуниће потпуно нова ТВ графика и систем праћења трка. Међутим, циљ је да се атлетика приближи свима и олакша њено разумевање, јер атлетика може бити комплексна за некога ко није из тог света.

Ви сте млади на том положају, а занимљиво је да ће Србију сигурно представљати такође млади такмичари – 20-годишњи Лука Бошковић у скоку удаљ, 21-годишња Ангелина Топић у скоку увис и 22-годишња Адриана Вилагош у бацању копља. Има ли нечег новог на шта би требало да се припреме у својим дисциплинама?

– Само такмичење се не разликује драстично, али ће, с обзиром на мањи број дисциплина, техничке дисциплине тећи у бољем континуитету. Битно је истаћи да се овде планира време сваког покушаја сваког такмичара. То не значи да ће такмичари морати да изведу покушај у тачно одређеној секунди, али, за разлику од стандардног Светског првенства, где је флексибилност већа, овде се могу догодити нешто дуже паузе између покушаја. Разлог је то што се техничким дисциплинама жели посветити већа пажња у телевизијском преносу, јер је чест проблем то што се мали број покушаја приказује уживо због фокуса на трке. На овај начин сваки такмичар ће бити звезда у својој дисциплини.