Списак пријављених такмичара 45. издања планетарног шампионата у атлетском кросу за респект, саткан од великих атлетиких имена који ће у српску престоницу стићи са свих страна меридијана.
На списку тркачких асова света који ће се за трон борити у Београду налази се и Џејкоб Киплимо (рођен 14. новембра 2000), угандски тркач на дуге стазе. Светски рекордер у полумаратону који је поставио 21. новембра 2021. у Лисабону са временом 57:31 верује у тријумф на 45.
Првенству света и да ће са сјајним издањем у Београду гледати пуних плућа ка Паризу и Олимпијским играма. Актуелни је шампион света у кросу, злато је освојио 2023. када је поновио успех из 2019.
Џејкоб је освајач бронзане медаље на Олимпијским играма у Токију 2020. на 10.000 метара, бронзе на Светском првенству у атлетици 2022. Златним медаљама окитио се и на 5000 метара и 10000 м на Играма Комонвелта 2022.
Са 15 година представљао је своју земљу на Олимпијским играма у Рију 2016, поставши најмлађи олимпијац у историји Уганде. Био је јуниорски шампион света у кросу 2017. Киплимо је такође угандски рекордер на 3000 метара.
Припадник етничке групе Себеи, Џејкоб Киплимо је одрастао у Буквоу на планини Елгон, живећи на великој надморској висини.
Колико сте задовољни припремама за такмичење 2024. где да ли сте се припремали и са ким?
"Припреме иду добро. Ја сам у Капчорваи, близу моје куће у Квину. Тренирам са саиграчима, остајемо заједно у нашем новом тренинг кампу, ми смо група од 10/12 спортиста".
Какви су вам планови у 2024. години, на којим такмичењима циљате на врх?
"Београдски светски крос и Олимпијске игре у Паризу".
Вратимо се Киплиму, који је био јуниорски шампион света у кросу када је имао 17 година. Какав је био, какви су му били снови, ко вам је помогао да постигнете своје циљеве?
"Мој први сан када сам био клинац био је да одем у Европу да се такмичим. После тога сам желео да постанем шампион. Прве особе које су ми помогле биле су тренер Малена Алекс и тренер Сакет Бенат када сам имао 15 година. Такође је Роберт Шемонгес помогао у првом делу моје каријере. Након тога, Ђузепе Ђамброне са Федериком и Габријелеом Розом ми је дао могућност да растем у Италији и сада се Федерико Роза и менаџмент Розе са седиштем у Италији брину о следећем нивоу моје каријере помажући да растем не само ја већ и моја група за обуку која је веома важна за мене, као и објекти нашег новог кампа за обуку у Капчорви".
Шта вам пролази кроз главу када ствари не иду баш најбоље и како успеш да преокренеш?
"Када дође до повреде, моја глава почиње да буде под стресом. Волим када људи дођу да ми дају савете о томе и дају ми много мотивације да пребродим повреду".
Ко је ваш највећи ривал?
"Мој највећи „спортски ривал“ је мој сународник и репрезентативац Џошуа Чептегеј".
Када и зашто сте одлучили да изаберете трчање?
"Када сам био млад, почео сам да трчим у школи јер је то у мом округу као традиција. Почео сам да трчим да бих постао шампион".
Какав је осећај бити на врху света у глобалном спорту као што је атлетика? Шта његов успех значи за младе атлетичаре у његовој земљи Уганди који је узор деце која су кренула његовим стопама?
"Драго ми је што сам спортиста светског нивоа, срећан сам када људи причају о мени. Посебно ми се свиђа због мог народа и моје земље. Срећан сам што сам модел за младе угандске спортисте. Мој узор и највећа инспирација био је Стивен Кипротић олимпијски и светски шампион у маратону".
