ЗЛАТО ПУТОКАЗ ЗА СЛЕДЕЋЕ ПОБЕДЕ: Кајакаш Страхиња Драгосављевић освојио прву сениорску медаљу и наговестио још веће домете

Једини је из репрезентације Србије који се прошлог викенда нашао на постољу на Светском купу у Сегедину, првом у сезони. За 18-годишњег Страхињу, двоструког јуниорског европског првака у најкраћој дисциплини, једноседу на 200 метара, била је резервисана златна медаља. 

За неке изненађење, за њега очекиван успех. Иако је ове године званично млађи сениор, не крије да жели да се докаже и код сениора, што му је одмах и пошло за руком у поменутој дисциплини. 

– Прошле године сам први пут учествовао на Светском купу, такође у Сегедину и био сам у К1 200 метара осми у А финалу – каже за „Дневник“ Страхиња Драгосављевић. – Тада сам видео да је заиста велика разлика између јуниорске и млађе сениорске конкуренције и сениора што се тиче свих припрема – за трку, пред трку, тренинга, облачења, одмора, а да не причамо баш о трци. Навикао сам као јуниор да сам најдоминантнији од старта и да не морам превише да се бринем, али како сам осетио да је код сениора баш теже, схватио сам колико још морам да радим. Ове године је у Сегедину била чак и јача конкуренција него претходне и сви су могли до медаље, а Португалац с којим сам поделио прво место је прошлогодишњи светски првак. 

Након доминантне победе у квалификацијама, у којим је био једини такмичар који је извеслао ову деоницу испод 35 секунди (34,79), Драгосављевић је наставио у истом ритму и у полуфиналу, где је поново тријумфовао и додатно побољшао време (34,60).

– У првој трци сам ипак био под великим адреналином, још ми је и чамац све време скретао удесно, али сам успео да се исправим и тада сам почео да „гризем“ до краја. Победа у квалификацијама ми је дала ветар у леђа, јер сам видео да могу да се такмичим са сениорским ривалима. У полуфиналу сам то осетио још више и ту сам баш хтео да будем најдоминантнији, у чему сам и успео – додао је Драгосављевић. 

Бољи почетак сезоне и сениорског стажа Бачкопаланчанин није могао да замисли, али ипак стоји чврсто на земљи. 

– Тек смо на почетку, има још доста трка. Може да се деси да не уђем у финале на следећем такмичењу, поготово у трци на 200 метара која је неизвесна. Све је то нормално и део спортског процеса – јасан је Драгосављевић. 

Србија је била у најјачем саставу у Сегедину, а Страхиња је као један од најмлађих, поред далеко искуснијих, па и олимпијаца, успео да узме једину медаљу. 

– То ми говори шта могу да постигнем ако наставим да радим овако, да верујем у себе, тренеров план и Бога. Верујем да ћу моћи да напредујем још више и надам се да доведем наш кајак на још већи ниво. На сва такмичења долазим с једним циљем, да покажем најбоље што могу и победим – поручио је Страхиња Драгосављевић.