Клуб из Новог Сада витрине је обогатио с три пехара, а онај највреднији намењен прваку државе осигурао је два кола пре краја плеј–офа Суперлиге. Победом над Партизаном у осмој утакмици домаћег првенства, уз „помоћ“ Динама који је савладао Металопластику, Војводина је одбранила титулу, узела осму у својој историји, а седму у низу чиме је изједначила рекорд легендарне генерације Металопластике изосамдесетих година прошлог века. Овом успеху претходио је пехар у Суперкупу на почетку сезоне када је у Мионици савладан Железничар, а потом и трофеј националног Купа после славља над Динамом у Смедереву. Једном речју – доминација. Војводина је саставила најквалитетнији тим у земљи, који је склоп младих талената из сопствене школе рукомета и старијих играча са интернационалним искуством. Победничка формула дала је резултате већ на старту сезоне и све је наговештавало да ће три трофеја пригрлити новосадски црвено–бели.
Један од фактора због ког су Новосађани изгледали толико компактно и доминантно на терену је шеф стручног штаба Борис Ројевић, који је, такође, ушао у историју као најмлађи тренер у Србији са освојена три трофеја у сезони. Стручњаку из Врбаса ово је друга титула са сениорском екипом Војводине, док је за пет година колико ради у клубу освојио пехаре и са свим млађим категоријама. Нашао се прошле сезоне у помало незахвалној позицији јер је први тим преузео пред почетак плеј–офа, када Воши нико није давао никакве шансе за пехар.
– Прошле године је било речи о томе да пробамо да дођемо до другог места и уђемо у регионалну СЕХА лигу. Сви су нас били отписали и можда је тако било и лакше радити. На крају смо дошли до титуле. Ове сезоне је опет била прича да је Железничар уложио много новца у екипу, да им нико неће бити ни близу, а ми ћемо као можда бити на тој другој позицији и остати у трци за СЕХА лигу – осврнуо се на атмосферу пред почетак такмичења Борис Ројевић.
Воша одлучује о другом учеснику СЕХА лиге
Преостала су још два кола до краја домаћег првенства, а већ сада за викенд Војводина ће играти дерби против Железничара у Нишу, да би следећег уготила Металопластику. Исходи тих мечева директно ће утицати на то ко ће плеј–оф завршити на другом месту које води у регионалну СЕХА лигу. Шапчани су тренутно други са 10, а Нишлије и Панчевци трећи са по 8 бодова.
– Свако треба да размишља за себе. Ми смо своју сезону завршили, нећемо стављати никакво бреме на плећа овим момцима у та два преостала меча. Девет, десет месеци је била тензија пред сваку утакмицу. Сада ћемо играти за своју душу, лепршаво, лепо, за публику. Гледаћемо да победимо у оба сусрета, па да завршимо Суперлигу максималним учинком. Видећемо како ће после прославе играчи да изгледају на терену – рекао је Борис Ројевић.
Вучевић: Навикли нас на успехе
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић честитао је играчима и стручном штабу Рукометног клуба „Војводина“ на освојеној седмој титули у низу.
– Већ смо навикли да „Војводина“ ниже успехе и изнова побеђује. Ми смо увек ту за њих да им пружимо подршку и навијамо, а за узврат они дају још више своје снаге и борбености на терену. Епилог те синергије играча и подршке са трибина јесте нова титула и још један трофеј који долази у наш Нови Сад. Честитам свима који су у свој рад на победи, уткали посвећеност и ентузијазам и остварили овај величанствени тријумф. Желим вам још много титула, као и да наставите да будете узор нашој деци и омладини – поручио је градоначелник Милош Вучевић.
Нису се у Новом Саду обазирали на околне приче, друге тимове и очекивања. Почело се са озбиљним радом, састав је био комплетиран и гледало се само у своје двориште.
– Када је све кренуло, већ после 15, 20 дана са овим играчима, схватио сам да Нишлије колико год још пара да уложе и кога све да доведу, ми можемо да победимо било кога. То смо показали кроз СЕХА лигу, где је пао један Нексе, који је у ЕХФ Купу побеђивао велике противнике. Наравно да сам веровао да можемо до титуле, можда не толико на почетку, али кад смо почели с радом, већ после кратког времена видео сам да ове године можемо јако пуно и то се и показало. Моји момци су сјајни и треба их задржати.
После прве титуле освојене на челу Војводине пљуштале су похвале на рачун младог стручњака, а по завршетку ове успешне сезоне, Ројевић добија мноштво заслужених честитки. Рукометни савез Србије прогласио га је најбољим тренером у 2018, а ласкаво признање сигурно га неће заобићи ове године. Предан рад није остао непримећен, па су тако на његову адресу стигле већ понуде других клубова, али се Ројевић чврсто држи своје куће на Сланој бари.
– Срећан сам у Војводини. Нема тих пара које би ме сада одвојиле од клуба, у ком се заиста осећам као међу својима, где су сви запослени моја породица. Имам уговор на још две године и не размишљам о одласку, иако имам неке понуде. Паре ми сада нису приоритет колико ми је битно то да будем тамо где се лепо осећам, а то је Војводина. Желим да и даље имамо овако добре резултате и да се сви лепо слажемо као што и јесмо од када сам ја овде – закључио је Борис Ројевић.
К. Бугарски
