Замоили смо легендарног рукометаша, уваженог тренера и рукометног прегаоца Момира Рнић да прокоментарише овај, неспорно, успех.
- Пласман у Хрватску дошао је после пропуштања СП 2017. у Француској и ОИ 2016. у Бразилу. Најважније је то да се наставља континуитет учешћа на великим рукометним смотрама. То је сјајна прилика да у Хрватској покушамо да вратимо пољуљано поверење у овај прелепи спорт. Податак да се селектор Јовица Цветковић враћа на место успеха, када је репрезентација остварила најбољи резултат (8. место), изузимајући сребро 2012. у Београду, је можда мотив да његови изабраници направе искорак - сматра Рнић.
Пред селектором и играчима је изузетно деликатан и озбиљан задатак.
- Мораће да направе такав амбијент да репрезентативци не буду испраћени у Хрватску са причом да ће бити 10, 11. или 12, него са реалним оптимизмом за борбу за највиши пласман ,међу првих пет-шест нација. Да ли ће у тиме успети или не -видећемо. То је велики задатак и обавеза, јер само тако могу да врате углед нашем рукомету и место које му по традицији и некадашњем рејтингу припада.
Извесно је да им време неће бити савезник.
- Све репрезентације су у сличном положају. Потребно је направити припрему и заузети став да репрезентација у Хрватској може до доброг пласмана.
Рнићу је веома драго што се и женска репрезентација пласирала на СП (1-17. децембар) у Немачкој.
- Њихов пласман није долазио у питање јер су за ривала имале трећеразредну репрезентацију Италије. Имају новог селектора Љубомира Обрадовића, а веома је позитивно што су под заставу враћене Лекићева и Дамјановићева, надам се да ће се то доготити и са Цвијићевом. С њима је то сада озбиљна репрезентација. Обе утакмице с Италијанкама смо добили убедљиво, све су играчице добиле шансу и прилику да се докажу. Радује игра коју су показале, а чини ми се посебно добар однос селектора и играчица, што је основни предуслов за добар резултат.
Према Рнићевим речима, виђена је нова енергија и оптимизам.
- Уверен сам да у комплетном саставу ове девојке могу да играју значајну улогу у светском и европском рукомету - сматра Рнић.
Постављањем Цветковића за селектора дошло је до промена у саставу, где је тежиште стављено на генерацију 1986. и млађе.
- По мени, то је требало много раније урадити. Ти момци сада за кратко време треба да се престроје и да на својим плећима понесу терет и одговарност.
Током квалификација репрезентација је играла променљиво.
- Прва утакмица у Пољској је показала да то може да буде добар путоказ. Уследио је шамар отрежњења на нашем терену од Белоруса да баш и није све тако бајно и слатко. Поново су скупили снаге и у обе утакмице савладали Румуне. Када су требали да ставе шлаг на торту, уследио је реми с Пољацима у Нишу. Није толико боланбио реми, колико су нас образи бридели од неубедљиве игре и срећно освојеног бода. Срећом, сутрадан су нам у одласку у Хрватску помогли Белоруси славећи у Румунији. То све говори о партијама топло-хладно, што није добро.
Очито да наша репрезентација није имала континуитет добрих и сигурниг игара.
- Зато сам и рекао да је пред Јовициним изабраницима много тежак посао у Хрватској. Очито да ова генерација није још довољно сазрела у репрезентативним условима, иако по годиштима више није претерано млада. Да су ови момци добили важнију улогу у репрезентацији раније сада бисмо причали о њиховим блиставим партијама и резултатима. То што је било не треба више ни спомињати, јер у случај лошег резултата на ЕП нико неће правдати тиме што актуелни репрезенативнци нису раније добили значајније улоге у националној селекцији.
Већ пет година, од освајања сребра на ЕП 2012. у Београду, немамо запажен резултат.
- То је показатељ да су ови момци били у другом плану. Они имају клупско искуство, имају и репрезентативно, али не у довољној мери. Потребно је то сада све уклопити, убедити их и уверити да заиста вреде – поручио је златни олимпијац Момир Рнић.
Јово Галић
