Иако су први пут поражене, и то у шестој утакмици на Светском првенству у Немачкој, рукометашице Србије мораће да спакују кофере и да се врате кући.
После добрих партија у групи, посебно у дуелима са Немачком и Холандијом и првог места, систем такмичења је изабранице Љубомира Обрадовића упуитио на четвртопласирану екипу у групи Ц, Црну Гору, која је квалитетнијом и бржом игром, али и јачом психом, победила Српкиње и елиминисала их у осмини финала из даљег такмичења. Ова утакмица показала је много лоших елемената у игри Српкиња, које до сада нисмо имали прилику да видимо у претходних пет утакмица.
Прилично стегнуто су у меч ушле обе екипе, па је у првих пет минута виђено међусобно испитивање снага, да би се стекао утисак да се страх више увукао у наше рукометашице. Црногорке су заиграле оштрије у одбрани, док су њихови бекови играли врло квалитетно, са много укрштања, намештајући позициију за њихову најбољу играчицу Катарину Булатовић, која би потом немилосрдно решетала нашу мрежу. Покушавале су Српкиње да изласком осујете њихове бекове, међутим, то је отварало простора да се размахне црногорски пивот, а и лакше су долазиле до погодака из полуконтри и контри. Чак 12 минута наше девојке нису постигле гол, док је Црниогоркама пошло за руком шест пута, после чега су дошле до предности 8:3, а нешто касније и до шест голова вишка.
Наш напад је био прилично статичан, без правог шута, много лопти је завршило преко гола. То је још више мотивисало Црногорке да буду боље. Држале су наше ривалке предност од пет-шест голова разлике, колико је управо било после првих 30 минута.
У наставку сусрета, у игри Српкиња се није ништа приоменило, чак је брз центар и примање голова без постављеног нашег голмана представљао велики проблем, што је био резултат деконцентрисаности и црногорске брзине.
Црногорке су наставиле да држе конце игре у својим рукама, истина не у истом ритму и темпу, али и то је било довољно да одржавају стечену предност. И даље су користиле грешке у одбрани наших девојака, постизале леке и брзе голове, истина, биле су и храбрије и знале су да је у овој једној утакмици кључ досадашњег тока шампионата и остајања у игри. Практично, све је у једној утакмици пало оно добро што су наше рукометашице урадиле у првих пет утакмица.
Србија није имала много шанси да преокрене велику предност коју је Црна Гора константно одржавала експресним головима. На тај начин је опадало и самопоуздање српских играчица које су у другом полувремену пре свега захваљујући Драгани Цвијић успевале да смање заостатак за Црном Гором.
Та предност је са два гола на пола минута до краја меча ипак остала недостижна, као што је за репрезентацију Србије остало недостижно и четвртфинале Светског првенства. На крају, остала је жал што је један лош дан бацио све у воду оно што су до сада одрадиле.
Црногорке ће у четвртфиналу играти с Француском, а наше рукометашице се враћају у своје клубове.
Ј. Г.
МАГДЕБУРГ: Гете Арена, гледалаца: 3.011, судије: Гарсија и Марин (Шпанија), седмерци: Србија 3(2), Црна Гора 1 (1), искључењ: Србија 10, Црна Гора 12 минута.
СРБИЈА: Радосављевић 2, Крпеж Шлезак 5 (1), Лекић, Штевин, Лавко 1, Дамњановић 1, Николић 3, Т. Радојевић 4 (1), Поп Лазић, Д. Радојевић 4, Обрадовић 1, Томашевић (5 одбрана), Стоиљковић, Цвијић 7, Чолић (4 одбране), Дмитровић 1.
ЦРНА ГОРА: Рајчић (6 одбрана), Радичевиић 9, Јауковић 4, Брновић 3, Хасанић (2 одбране), Кликовац, Ујкић, Маловић, Премовић, Булатовић 6, Павићевић 1, Рамусовић, Кликовац 1, Деспотовић 2, Раичевић 4 (1), Грбић 1.
