Тако је стављена тачка на још један црни дан за српски рукомет у коме је доказана неспособност да се нађе заједнички интерес и овај трофејни спорт одржи изнад воде.
Седница Скупштине РСС требало је да донесе усаглашавање ставова представника рукометних савеза Београда, Војводине, КиМ и Централне Србије, а што је био и главни камен спотицања и трвења у рукометној организацији уназад четири године. Такође, требало је и да се распишу избори на свим нивоима у рукометној Србији, односно крене у изборне процедуре везане за будућност (мандати истекли пре месец и по).
Иако је већина делегате дошла на седницу, она практично није ни одржана. Окупљање свих којима је декларативно стало до српског рукомета, није ни почело услед недостатка кворума.
Наиме, после четири године на Скупштину су дошли делегати из Војводине у намери да уврсте у дневни ред изгласавање новог Статута, претходно наводно усаглашеног са осталим деловима Србије после преговора који су трајали више од године, али то се није десило. Представници Рукометног савеза Београда напустили су седницу после више од пола сата расправе, па се тако поставило питање кворума, с обзиром на то да мандати представника из Војводине нису претходно верификовани, имајући у виду да је, у међувремену, дошло до смањења делегате у Скупштини РСС. У таквом колапсу председник Надзорног одбора РСС Душан Стипановић је изјавио да ће тражити мериторну одлуку Министарства омладине и спорта, Спортског савеза Србије и Олимпијског комитета Србије, како би се ова ствар разрешила.
Уследила је и најава оставке председника Скупштине РСС, Владислава Крсмановића.
Ј. Г.
