У томе је успео млади Панчевац, један од најмлађих ФИДЕ мајстора Марко Милановић (15), који већ има више од 400 медаља са домаћих и међународних такмичења у шаху и стоном тенису.
Марко је вишеструки првак Србије у млађим категоријама и то у свим шаховским дисциплинама (стандардни, убрзани, брзопотезни шах и решавање проблема), поделио је друго место на европском првенству, а титулу ФИДЕ мајстора је добио са само 13 година! У стоном тенису је шампион и вицешампион државе у обе дисциплине (дублу и синглу), као и освајач медаље на европском јуниорском турниру у оквиру европског шампионата.
Недавно је проглашен амбасадором Међународних спортских игара младих, због јединственог успеха, јер, осим што је петоструки међународни првак, први је у историји ове међународне манифестације дошао до првог места у два различита спорта, и то истовремено. Треба имати у виду и чињеницу да се на међународни Финални турнир у Сплиту квалификовао као шампион Србије Спортских игара младих у оба спорта.
Шта вас је привукло шаху и шта вам је у њему најлепше?
– Шаху ме је у почетку привукло то што је витешки спорт и што зависи највише од играча, готово нимало не зависи од спољашњих фактора као што су судије, терен, саиграчи, временски услови и слично. Наравно, највише ми се свиђа његова суштина, то што је мисаони спорт, тачније најпре наука, затим уметност, а онда и спорт и што играчу омогућава да у свакој партији испољи креативност и да јој лични печат.
Како изгледају ваши тренинзи и колико су чести?
– Уместо „тренира”, по мени је исправније рећи да се шах учи. Немам одређени систем учења, радим у зависности од расположења и расположивог времена, а тако бирам и теме које ћу обрађивати. Некада радим отварања, некада стратегију, некада завршнице, некада тактичке задатке и проблеме, а волим и да одиграм неку партију преко интернета. Гимназија природно-математичког смера, чију другу годину похађам, одузима ми много времена, посебно јер желим да одржим просек 5,00 који имам од почетка школовања. Осим тога, активно тренирам и такмичим се и у стоном тенису, нарочито ове године, па је разумљиво да шах не могу да радим сваког дана, али од наредне године планирам то да повећам.
Бавити се са два спорта, а поред тога бити успешан и у школи захтева много труда и још више времена. Како успевате да се организујете?
– Заиста није лако, често ухватим себе како летим са једне ствари на другу желећи да у свакој постигнем максимум, што је последњих месеци кулминирало. Најпре сам освојио све три медаље на свим првенствима Србије у шаху. Само две седмице након тога постигао сам највеће државне успехе и у стоном тенису, постао сам кадетски шампион и вицешамион и у синглу и у дублу. После тога сам као првак Србије представљао нашу земљу на Међународном финалу Спортских игара младих истовремено у два спорта, што је преседан који није виђен за 27 година постојања тог такмичења. Посебно ми је драго што сам и на том финалном међународном такмичењу у два дана, дан за даном, освојио златне медаље и међудржавна прва места такође и у шаху и у стоном тенису. Након тога сам освојио и европску медаљу у стоном тенису. Гледано у збиру то ми је задовољило амбиције у том спорту и од наредне године ћу се више концентрисати на шах, који ми је примарна делатност. Наравно, желим и да задржим одличан успех у Гимназији и полако се припремам за факултет.
Која медаља вам је најдража, а за коју сте морали највише да се потрудите?
– Имам пет најдражих златних медаља, а то је када сам исте године постао петоструки првак Србије, у свим шаховским дисциплинама које постоје: у стандардном, убрзаном и брзопотезном шаху, као и у решавању шаховских проблема, а истовремено сам освојио и титулу школског првака Србије. Што се тиче медаље за коју сам се највише потрудио, то је овогодишња медаља са Европског јуниорског турнира у стоном тенису у оквиру Европског шампионата. За њу сам се највише и припремао и намучио, али ми није жао, јер права европска медаља је сан сваког спортисте. Ипак, убудуће ћу више бити стонотенисер рекреативац и лигашки такмичар, а шах који је и раније био моје основно опредељење то ће и остати и планирам да кренем ка титули интернационалног мајстора.
Шах и стони тенис нису баш слични спортови, да ли бисте ипак могли да повучете паралелу?
– Нису слични спортови, али се одлично допуњују. Рекао бих да су сличнији него што изгледа, јер у оба спорта је потребна стратегија. У шаху је то очигледно и основно, али и у стоном тенису поен се често мора дуго градити и стратешки освојити. Поред тога, и почетак игре је практично исти, у шаху су то отварања која се морају учити и за белог и за црног, а у стоном тенису су то серве. Оне се такође морају учити и како да сервираш, а и како да одговориш на противникову серву, чак и како да одговориш на његов одговор на твоју серву. Када се боље размисли, оба спорта имају доста сличности, рекао бих да чине прави синергизам у спортском изразу неке особе. Нисам једини који то мисли, сетимо се ФИДЕ мајстора Беле Месароша из Суботице који нас је, на жалост, прошле године прерано напустио. Осим што је био одличан шахиста, био је и врхунски стонотенисер са националним признањима.
Шта вас мотивише да и даље радите на себи?
– Обично се каже да су резултати ти који мотивишу, то је тачно, али није једино. Мене мотивише и сама игра, тачније обе игре, осећај и узбуђење током такмичења, а када је то пропраћено и одговарајућим успехом - задовољство и сатисфакција је потпуна. Чин када након више сати борбе добијеш неку тешку партију у шаху је један од најбољих осећаја које човек може да доживи. Осим тога, млад човек у животу има пуно слободног времена које ако не утроши на добар начин, а и шах и стони тенис сматрам за једне од најбољих начина, живот му је сиромашнији и губи пуно тога лепог што би могао да доживи.
Које лекције вас је научио шах, а да их сматрате најважнијим?
– Одговор је овде широк, јер шах ме је заиста научио пуно чему. Не само раду и дисциплини, што се најчешће помиње, него и много чему ширем и корисном за живот. Шах је пројекција живота на таблу са 64 поља и има пуно паралела са стварношћу: јасно се види узрок и последица, напад и одбрана, важност задржавања смирености и када си у невољи, памћење, истрајност, искуство у решавању проблема, важност времена и пуно тога другог. Могу рећи да они који су многе тешкоће пребродили за таблом, знатно су способнији да се успешно изборе и са реалним проблемима у животу.
Стефан Костић
