Невероватни шаховски таленат подредио је школовању и напредовању у струци, па је, по завршетку Електротехничког факултета у Новом Саду, постао врхунски инжењер и познавалац сложеног технолошког процеса у преради шећерне репе у шећерани у Бачу, а потом и у Врбасу и Пећинцима, где је дао пун допринос како на највишим руководећим положајима, тако и на високим положајима на одржавању процеса и постројења.
Шаховску каријеру започео је у клубу из Бача, у коме је провео и највећи део живота, да би 1994. године прешао у „Херцеговац“, где је 28 сезона био један од најбољих такмичара и главних ослонаца клуба. Био је јак шахиста, од кога су зазирали и професионални такмичари. Посебно добро је играо против играча са међународним титулама. У оба баража за улазак у Другу лигу Србије – група Војводина, у којима је гајдобрански клуб победио, Зоран је по правилу имао тежак задатак који је успешно решавао. Тако је било и 17. октобра ове године, када је у другом мечу играо са, по рејтингу, најјачим противничким играчем и ремизирао. Тај реми је био и највећи камен ишчупан из противничке тврђаве. То је био и последњи Зоранов допринос у исписивању скромне, али и богате, историје ШК „Херцеговац“ из Гајдобре.
Нека му је вечна слава и хвала!
Жарко Дедијер
