Предан рад, љубав према томе што ради и жеља да и сам што више узнапредује у игри на 64 поља су Стјепану Томићу (33) из Загреба донели огроман број претплатника на његовом јутјуб каналу (Hanging pawns), где на занимљив и едукативан начин, заједно са гледаоцима, открива тајне игре која га толико одушевљава.
Можете ли нам рећи нешто о вашим шаховским почецима?
– То је прилично дуга прича, али, укратко, за време боравка у Кракову 2015, док сам радио магистарски, живео сам улицу од кафића у којем се недељом играо шах. Одлазио сам сваку недељу, једва чекао да дође. То је било први пут да сам играо за против релативно добрих играча. Када сам се вратио у Загреб потражио сам клуб. Нисам имао појма како се учланити, добити ФИДЕ ИД, и ићи на турнире. Срећом, у клубу је био Матеј Блажека, ФИДЕ мајстор, сада мој пријатељ и тренер који ми је помогао. Месец дана након што смо се упознали питао ме je да играм финале Купа Хрватске за ХАШК Младост. Након прве партије сам био потпуно луд и сигуран да цео живот желим да се бавим само шахом.
На које шаховске резултате сте најпоноснији?
– Мислим да се морам одлучити за победу против ФИДЕ мајстора Медака 2018. када сам имао рејтинг око 1800. Била је нападачка партија у Пирцовој одбрани у којој сам га надмудрио тактички, што никад није случај у мојим партијама. Додао бих и победу против интермајстора Антунца на Првој хрватској лиги. Та је партија чак објављена у „Спортским новостима”. Поносан сам и на реми против троструког првака Италије Давида Алберта с црним фигурама у првом колу Барселоне ове године.
Због чега сте се упустили у авантуру стварања шаховских садржаја?
– Одговор на то је једноставан. Нико не може да игра шах активно ако има посао. Једноставно, не преостаје довољно времена за турнире. Морао сам да нађем начин да имам довољно времена и новца за шах.
Колико вам је времена потребно за припрему снимака?
– Зависи. За нека отварања или идеје у средишњици ми треба неколико дана, али за већину се уложено време броји у сатима.
Да ли је стварање шаховског садржаја побољшало и вашу игру?
– Мислим да је морало. Иако нема начина да се тако нешто мери или провери, сигуран сам да пролажење кроз десетине књига није могло одмоћи.
Да ли вам се јављају људи са молбом да их тренирате?
– Да. Стално. Мој је одговор увек исти; има пуно бољих шахиста од мене. Ја сам у поређењу с већином тренера „пацер”. Ипак, има људи који из неког разлога желе да их баш ја тренирам, а и рејтинг им је за 1000 мањи од мог па их вероватно могу научити основним принципима једнако ефикасно као велемајстор.
Стекли сте велико искуство играњем турнира. Која анегдота вам је најинтересантнија или најдража?
– Нажалост, све најпамтљивије су негативне. Већином се тичу опскурних јефтиних смештаја, летова, бусева, ходања по непознатим градовима усред ноћи и сусрета с разним сподобама по улицама сумњивих квартова. Али, то је нормално с обзиром да увек путујем најјефтиније могуће. Надам се да ће се то једног дана променити. Такође, има и јако пуно позитивних. Упознао сам пуно људи из целог света и стално ми прилазе гледаоци канала да ме упознају. То ми је јако драго.
Стефан Костић
