Неизвестан до самог краја, турнир је „изнедрио“ и победника, а то је мајсторски кандидат Војислав Вељковић из Новог Сада. Термин који је наведен у претходној реченици у ствари одсликава право стање ствари, јер је, прилично незапажен у првој половини турнира, Вељковић изванредним финишем са четири узастопне победе заслужено тријумфовао на турниру. Ако се у обзир узму и два његова ремија у другом и трећем колу против велемајстора Стефана Ђурића и ФИДЕ мајстора Дејана Оморјана, ово му је вероватно и најбоље одигран турнир у досадашњој каријери. Круна тог великог успеха је била његова победа у последњем колу против велемајстора Синише Дражића, главног фаворита на турниру.
Пласман у самом врху су одредили и ремији у партијама између Стефана Ђурића и Индијца Ајаја Мушинија, као и двојице ФИДЕ мајстора – Алексе Петровића и Дејана Оморјана. Прва двојица су брзо ремизирали, док је други реми потписан тек после дуге борбе у којој је Оморјан успео да избори пола поена. Занимљиво је то да је „салонски“ реми помогао Ђурићу да освоји другу награду, а Мушинију трећу. Поменућемо и победу искусног ФИДЕ мајстора Ратка Булајића над младим Николом Лесковцем, из разлога што је 14-годишњи Никола једва заустављен у још једном свом походу на највише пласмане. После Првенства Новог Сада, ово је био други узастопни одлично одигран турнир нове новосадске наде.
Треба истаћи и одличну игру јуниорке Ање Јовановић, која је после неколико година стагнације подсетила на своје најбоље дане, као и изузетно талентоване 11-годишње Саре Мијић, која је потпуно равноправно играла против много искуснијих. Такође су одлично играли и 12-годишњи Бошко Стефановић из Београда и Јован Јовичић из Футога, који је био један од тројице играча без рејтинга. Сви они су награђени специјалним наградама – шаховским сатовима и гарнитурама.
Што се тиче оних најмлађих такмичара, за њих ће учешће на овом турниру сигурно бити једно велико искуство и подстрек за значајнији рад на шаху. На крају треба напоменути да је турнир потпуно оправдао очекивања, окупио је готово све највеће таленте, посебно Новог Сада, а просторије Новосадског шаховског клуба биле су пуне као у најбољим временима.
Коначан пласман: 1. Вељковић 7, 2–6. Ђурић, Мушини, Оморјан, Петровић и Булајић по 6,5, 7–10. Дражић, Денишев, Гагић М. и Петрушић по 6, 11–14. Ремецки, Лесковац, Ђорић и Дивљан по 5,5 поена итд.
Ж. Медар
