Сваке прве суботе у месецу одржава се ова манифестација у оквиру које се играју четири турнира. Један је отворени турнир, други је за будуће ФИДЕ мајсторе, трећи за освајање интермајсторске норме, а четврти, најважнији, за освајање велемајсторске норме. Овога пута, одржала су се само два турнира, велемајсторски и ФИДЕ турнир, а учествовали су играчи из Србије, Индије, Вијетнама, Чешке, Немачке, САД, Црне Горе и домаћина Мађарске.
Чисте душе, сјајни домаћин Ласло и овог пута дочекао је српску делегацију коју су чинили играчи велемајстор Златко Илинчић, интермајстор Иван Средојевић и судија Миодраг Станковић. Овом тројцу придружио се и црногорски велемајстор Драган Косић. Обезбеђени су сјајни услови за игру у хотелу “Берлин” где су играчи у пространој осветљеној сали могли да покажу своје знање. Просечни рејтинг велемајсторског турнира био је 2428, што га сврстава у 8. категорију.
Носилац турнира био је Чех Нгујен Даи Таи Ван са 2494 поена и већ две освојене велемајсторске норме. Ово је био његов турнир – 12. децембра није могао да добије лепши поклон. С ремијем против искусног велемајстора Илинчића, освојио је потребних седам поена и трећу норму, уз то подигавши победнички пехар. Славље је могло да почне, а сигурно је да ће Чешка знати да цени што је добила још једног велемајстора.
Друго место освојио је управо наш Илинчић, бивши репрезентативац и шампион Југославије, који је приказао одличне партије и у минималним предностима, у неколико наврата, показао надолазећим снагама како се играју топовске завршнице. Трећи је био интермајстор Рој Саптарши из Индије, који је можда на турниру играо и најлакше, али му вишак те ноншалантонсти није дао прилику да заигра за освајање норме. Четврто место припало је црногорском репрезентативцу и бившем репрезентативцу Југославије, велемајстору Драгану Косићу, иначе рођеном у Сремској Митровици. Своју снагу је показао управо против Роја. За непуних два сата, фигуре су послагане. Демонстрирана је сила.
Пети је био интермајстор Иван Средојевић, који је у последњи час прихватио изазов, с обзиром на то да је требало да игра у интермајсторској групи, која је отказана. Управо су Рој и Иван одиграли можда најлепшу партију на турниру, која је завршена ремијем. „Висило“ је пола табле, тактички се надмудривало, да би се партија окончала вечитим шахом.
Турнир је био, такорећи, подељен у две групе. С једне стране, искусни асови – Косић, Илинчић, Атила Цебе, па и Рој Саптарши, Средојевић и Нгујен из Вијетнама, а с друге, надолазећи клинци. Нгујен млађи је тек напунио 16 година, Американац из Калифорније Габријел Бик, такође 16, и најмлађи Вардан Нагпал је 2002. годиште. Вардану је ово турнир за заборав. На његовом лицу се видело да му јако тешко пада лош резултат који је направио. Уз речи охрабрења, напустио је турнир с благим смешком и тренером Ројом.
Велемајстор из прошлог века, како себе воли да назива Косић, уз Илинчића је био најстарији учесник велемајсторског турнира. Свако на свој начин, ова два гранда одишу љубазношћу, отвореношћу и пажњом. Илинчић је повученији, имао је свој ритуал, шетњу крај Дунава и ту је налазио мир. Дунав својом позитивном енергијом зна да узврати и запљусне душу свакога. За разлику од Илинчића, Косић је позитивну енергију тражио у лепотама Будима и Пеште, њиховим улицама, трговима, културно-историјским споменицима, и показао да је врсни познавалац историје. Према сопственим речима, игра у престоници Мађарске преко 12 година и труди се да буде део овог сјајног каравана кад год је то могуће. “Желите ли позитивну енергију? Дођите у Будимпешту” – речи су најмлађег легионара из Србије на овом турниру, Ивана Средојевића. Топла препорука за следеће турнире у организацији Ласла Нађа, који сваког јануара прави паузу, а онда 11 месеци, сваке прве суботе у месецу, прави празник за шахисте целога света. Многи садашњи светски асови тако су почели.
За Косића и Средојевића нема одмора, јер је јуче у Будимпешти стартовао још јачи турнир “Геза Хетењи”, на ком наступају у Б групи, где се с велемајстором Николом Седлаком боре за прва три места. На А турниру играју велемајстори Роберт Маркуш и Александар Инђић, актуелни репрезентативци Србије. Спартански је живот наших шахиста, наших легионара.
М. Станковић
