и веома знаменитој личности српског шаха.
У два мандата били сте председник Шаховског савеза Југославије, који су били ваши најзначајнији резултати на овој врло одговорној функцији?
- Први пут сам био изабран за председника 1983. године на мандатни период од једне године. То је било у великој Југославији, у ери колективног руковођења у свим сегментима друштва. Тада је шаховском организацијом Југославије руководило Председништво, које су чинили по један представник из шест република и две покрајине. Мандати председавајућих су били годину дана. То је било време кад је шаховска организација била стабилна и добро организована, са подршком државе. За време мог мандата одржан је један од најјачих шампионата у тадашњој Југославији, у Суботици, где је победио велемајстор Предраг Николић. Такође, у Суботици је одигран и један необичан меч између репрезентације Југославије и репрезентације Азије у заједничкој организацији са Светском шаховском организацијом. Циљ овог меча је био подршка развоју шаха у Азији. Тада су кинески и индијски шахисти као део репрезентације Азије дошли да код нас стичу знања и искуства, да би врло брзо ове земље постале шаховске силе. Други пут био сам председник за време Савезне републике Југославије, 1999. и 2000. године. Тада је ситуација била другачија и много тежа него за време мог првог мандата, требало је решавати дугове према ФИДЕ за рејтинговање, обезбедити средства за Олимпијаду и одржати омладински и сениорски шампионат. Успели смо све то да урадимо и то је био значајан успех за све нас – подсећа Седлак.
Шта се све променило у српском шаху и организацији од тада до данас?
- Много тога. Промена друштвено-политичког система донела је и промене у спорту, па самим тим и у шаху. Изгубили смо велики део подршке коју смо имали у ранијем систему. Медији данас прате комерцијалне спортове или оне које држава посебно подржава. Да је то тако говори и ова година која је била у правом смислу олимпијска, јер смо имали три олимпијаде: Летњу и Параолимпијаду у Бразилу и шаховску у Азербејyану. Од стране Министарства омладине и спорта, као и медија дат је прави третман олимпијадама у Бразилу, док је шаховска остала незапажена.Такав однос је био и према резултатима. Бронзана медаља на четвртој табли велемајстора Инђића је остала слабо запажена, као и златна медаља велемајстора Николе Седлака освојена на прошлој Олимпијади 2014. године у Тромсоу (Норвешка), кад није добио ни честитку од Министарства, а камоли спортско признање које се додељује у другим спортовима. Из тог односа према шаху, између осталог, произлази и криза у руковођењу шаховском организацијом, јер они који имају економску и политичку снагу избегавају да се прихвате овог тешког и незахвалног посла.
Који ангажман тренутно имате као шаховски функционер?
- Обављам функцију спортског директора у ШК Спартак из Суботице.
Ваш син, велемајстор Никола Седлак је већ дуги низ година репрезентативац и уједно освајач златне медаље на Олимпијади у Тромсоу. Каква је била ваша улога у овом изванредном успеху?
- Мислим да је моја улога била значајна у почетку његове каријере кад је требало створити добру основу за каснију надградњу. То је подразумевало избор правих тренера, за сваки ниво у развоју, адекватну шаховску литературу и одговарајуће турнире, а за све је то требало обезбедити и финансијска средства. Наравно, то се у почетку финансирало из породичног буyета. Сигурно да ми је у свему томе помогло и моје шаховско искуство. Наравно, све то не би било довољно да Никола није био талентован и да није имао жеље и воље за радом и успехом.
И сами сте шахиста и истински заљубљеник у лепоту ове краљевске игре. Да ли и даље наступате на турнирима?
- Што сам старији све више уживам да играм шах. Волим да се такмичим. Редовно учествујем на појединачном Отвореном првенству Суботице, наступам за ШК Пензионер из Суботице, играм на турнирима по убрзаном темпу и на такмичењима где учествују удружења пензионера.
Били сте и организатор многобројних турнира широм Србије. Шта можете рећи о предстојећем „Меморијалу др Бориша Караџић“?
- Уз добру сарадњу са угоститељско-туристичком организацијом ,обезбедили смо све предуслове да турнир на Палићу буде успешан. Смештај и исхрана су обезбеђени по изузетно повољним ценама у хотелима са четири звездице Парк и Језеро. Партије ће се играти у лепој Конгресној сали а обезбеђен је пренос уживо за шест партија у сваком колу. Обезбеђен је и врло добар наградни фонд у износу од 6.200 евра у динарској противвредности, са наградом за прво место у износу од 1.500 евра. Све наведено, као и природне лепоте језера Палића, побудиле су завидно интересовање шахиста. За сада је пријављено 92 учесника из Србије и иностранства, па су се већ стекли сви услови да турнир буде међународни, те се могу освајати међународне норме и титуле. Све оне који се још двоуме око учешћа позивам да дођу и сигурно неће погрешити.
Одакле идеја за организацијом овако јаког опена? Да ли планирате да он постане традиција?
- До сада нисмо посебно били опредељени за Опен турнире. Познати смо били по домаћим и међународним турнирима, који су због своје снаге и значаја били интересантни за гледаоце и за медије и доносили су афирмацију нашем граду и широј заједници. То је било изводљиво седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, јер је финансирање било обезбеђено подршком општине Суботица и њеном привредом. У данашње време, када се друштво развија на другим основама, схватили смо да је Опен турнир право решење јер окупља велики број шахиста, што је интересантно и за партнерство са туристичким и угоститељским организацијама. Палић смо изабрали јер тамо постоји такав интерес као познате туристичке дестинације, а исто тако ФИДЕ мајстор др Бориша Караyић, истакнути члан ШК Спартак и познати шаховски радник је био и становник Палића. Верујемо да ће већ према садашњим интересовањима шахиста овај турнир постати традиционалан и да ће бити један од највећих и најјачих у Србији.
Да ли сте имали подршку спонзора и градских власти?
- Овај турнир је финансијски подржала породица Караyић, као и град Суботица, који нам је обезбедио бесплатно коришћење сале за игру на Великој тераси на Палићу, док ће остала средства бити покривена из сопствених прихода.
Какво је генерално стање шаха у Суботици, постоји ли организован рад са младима?
- Могло би бити и боље. Средства која добијамо из буyета су доста скромна и да немамо на челу клуба великог заљубљеника у шах Драгана Божиновића тешко бисмо могли обезбедити основно функционисање ШК Спартак. Шах клуб Спартак је један од ређих у Србији за који претежно наступају домаћи играчи. Интересантно је напоменути да смо имали и три омладинска првака: велемајстора Николу Седлака, као и интернационалне мајсторе Балинда Нађ Хеђешија и Новака Чабаркапу. У клубу се ради и са најмлађима који су укључени у екипно такмичење као чланови друге екипе Спартака. Верујем да ће неки од њих за неколико година конкурисати и за прву екипу - нада се Иван Седлак.
Меморијал почиње 29. октобра
Нехотице нам се прошле недеље поткрала грешка у најави Првог међународног отвореног шаховског турнира „Меморијал др Борише Караyића“ на Палићу. Наиме, објављено је да турнир почиње 20. октобра, а право време његовог одржавања је од 29. октобра до 4. новембра у Градском конгресном центру Палић. Извињавамо се читаоцима и организаторима због овог нехотичног пропуста.
