То је било четвртфинале Ролан Гароса против Јиргена Мелцера још 2010. године, а Србин врло добро памти те моменте.
- Сећам се добро тог меча, највише због емоција које сам имао после њега. Доста разочарања, не само због меча, већ у том тренутку се нисам осећао најмотивисаније. Доста сам био потиштен, професионално, за тенис. Требало ми је да се нешто деси, да превагне на позитивну страну јер нисам бележио одличне резултате које сам желео, нисам добро играо, нисам се добро осећао, так ода је такав тренутак био. Један од оних који дефинишу путању за будућност и то је управо тај меч који је мени пуно помогао да поставим неке нове темеље за даље - навео је Новак.
- Сећам се добро да сам плакао доста после тог меча у соби код Маријана и Миљана, онда смо дуго разговарали и поставили неки нови план сутра и од тог тренутка је каријера стварно кренула узлазном путањом. Играо сам друго финале УС опена 2010, освојили смо Дејвис куп и мислим да је тај Дејвис куп био та нека каписла, одскочна даска за мене играчки. Од тог бријања главе, 43 победе заредом! Заиста, сада кад се осврнем на те тренутке, захвалан сам на истим, али тада, када сам то доживљавао, није баш било тако. Свакако, хвала Мелцеру - закључио је Ђоковић.
(Телеграф.рс)
