После осам година тренерског стажа, одлучио је да се повуче. Само са ужарене тренерске клупе. И даље остаје у клубу и помагаће му да испуни циљ – да се рад са млађим категоријама издигне на виши ниво, а Бечеј исрасте у центар за обуку младих ватерполиста. На то није, како апострофира, имао утицаја резултат (11:11) утакмице са Расином, јер се о свему пре тог сусрета договорио са његовим првим сарадником у стручном штабу Дејаном Јовановићем.
– Време је такво да можемо да рачунамо само на младе ватерполисте, па је разумљиво што желимо акценат да ставимо на рад са њима. Сходно томе, ангажовали смо искусног тренера и једну од легенди нашег клуба Мирослава Бешлина за координатора рада с млађим селекцијама, јер се он већ доказао у тој улози у другим клубовима. Сениорски састав преузео је Дејан Јовановић, који је две сезоне уз мене са екипом и нема непознанице. Значи, нема никаквих потреса у клубу, већ сам се ја уморио и потребан ми је одмор, а кад се ресетујем видећу шта и како даље – јасан је Горан Крстоношић.
Истина је да сви у клубу и око њега жале због пропуштене прилике да се савладају „чарапани“ и већ сада избегне бараж, али ништа још није готово.
– Још једанпут се потврдило да је нама највећи хендикеп младост екипе. Почели смо против Крушевљана, мање – више, добро. Нисмо давали голове, али нисмо ни правили грешке. Наишао је период наше добре игре, резултатски смо се одлепили на 8:4, а онда је неколико индивидуалних грешака, што се дешава код неискусне екипе каква смо ми, омогућило ривалу да се врати у игру. Ништа није изгубљено. Зависно од осталих резултата, имамо прилику у последњем колу код куће против Београда да избегнемо бараж. Али, и ако играмо у њему, то је само продужење сезоне за две недеље, закључује Горан Крстоношић.
Нови изазов Бечејаца је окршај наредног викенда са старим ривалом ТАШ-ом у Београду. Нису младићи са Тисе оптерећени резултатом, јер су Београђани искуснији и квалитетнији ривал, али добра игра би била охрабрење да су на добром путу.
Текст и фото: В. Јанков
