Једна од најискуснијих и најзаслужнијих за овај успех је голманка Николина Травар, која је страх и трепет за ривалске шутере. Нина, како је зову пријатељи, капитен је Новосађанки, али и први чувар мреже женске репрезентације Србије. Поникла је у Војводининој ватерполо школи и израсла у врхунску играчицу.
- Последње три године доминирамо на домаћој сцени, а у Дунав регионалној лиги треће место је за нас велики успех. Играли смо с мађарским екипама које су много искусније од нас, као и с одличним немачким тимом, с којим смо се борили ове године за треће место. Мислим да је то било веома добро искуство за нас, али и одличан резултат - рекла је на почетку разговора за „Дневник” Николина Травар.
Последњих сезона играте с мађарским екипама, где је женски ватерполо на много вишем нивоу него код нас. Да ли сте успеле да им се барем мало приближите?
- Поред тих дуела, имали смо, пред финале с Црвеном звездом, и спаринге с девојкама из Сегедина, одиграле смо и утакмицу и биле смо поприлично у егалу. Полако, али сигурно се приближавамо мађарским екипама. Додуше, не знам како ће то бити у наредном периоду, шта ћемо ми урадити и како ће играти остали наши клубови, али, све у свему, идемо ка бољем.
Од више финала које сте у последњих три године одиграли са Црвеном звездом, које вам је било најтеже?
- Најтежа ми је била финална утакмица за први Куп Србије, а била ми је тешка и ова последња, за трећу титулу. Некако, сви су били сигурни да ћемо ми узети трофеј после прве утакмице у Новом Саду, али када смо ушле у базен у реваншу и када су играчице Звезде кренуле јако, схватиле смо да је на нама велики терет и да треба да одбранимо још једну титулу, тако да је и тај дуел био веома незгодан.
Шта је у вашем случају пресудило да изаберете да се бавите баш ватерполом?
- Некако случајно сам дошла на ватерполо, више кроз пливање. Имала сам криву кичму и остале недостатке као и многа деца, па су ме усмерили на пливање. Тада је ВК Војводина имала подстицаје за девојчице да се баве ватерполом и у том периоду је то било чак и бесплатно. Тако сам се с пливања пребацила на ватерполо. Кренула сам прво у школицу код Андора Шулца, па ми је петак био и омиљени дан, онда сам полако прешла код Слађане Дрезгић и неочекивано стигла до овде где сам сада - истакла је Траварова.
Шта вас још занима и мотивише осим ватерпола?
- Студирам на Факултету спорта и физичког васпитања. Од средње школе ишла сам више у смеру спорта него онога за шта сам се тада спремала. Само сам се касније природно усмерила ка спорту и, ето, можда једног дана и ја будем тренер.
Значи остаћете у ватерполу и после завршетка спортске каријере?
- Највероватније да хоћу - казала је Нина.
Шта вама и вашим саиграчицама може да буде мотив у наредној сезони? Сви спортисти тврде да је увек теже одбранити нешто, него освојити.
- Да, увек је теже бранити него освајати и то највише због притиска, јер сви очекују то од тебе, а онда то мораш и да оправдаш. За следећу годину нам је идеја да останемо на овом нивоу, а мотив више је Лига шампиона. Покушаћемо да се за њу квалификујемо, али то зависи и од појачања која ће клуб успети да доведе и да ли смо спремне за тај ранг такмичења. То би нам била велика мотивација за даље напредовање.
Као једна од искуснијих у екипи, шта можете да поручите млађим колегиницама и оним које тек треба да дођу?
- Могу да им поручим да се уложени труд готово увек исплати. То смо видели кроз ове три сезоне и, ако им ми нисмо пример, не знам ко ће то бити. Само треба вредно да раде, да слушају и када је најтеже да знају да ће то једног дана да се уложено исплати.
Дугогодишња сте репрезентативка Србије, прошле године наше девојке су у Сплиту поновиле најбољи резултат у Европи који су пре тога оствариле на првенствима у Барселони и Београду, а то је девето место. Шта очекује репрезентацију у наредном периоду?
- Очекују нас квалификације за Европско првенство, које треба да се одигра следеће године у фебруару. Верујемо да ћемо се квалификовати, а тамо ћемо се онда потрудити да одиграмо што боље. До сада смо увек пуцали на то осмо место, али верујем да можемо и боље од тога, спремићемо се, па ћемо видети где смо - закључила је Николина Травар.
Гордана Маленовић
