Та будућност поверена је Александру Чолићу, тренеру јуниора Војводине, у чијем се саставу развијају неки који би потенцијално могли да бране боје црвено-белих и на највећој сцени.
– Добио сам понуду Жељка Ребраче, у чијој академији и клубу сам радио две године – објаснио је стратег Новосађана. – Водио сам кадетску селекцију, пре тога био у Партизану и Меги, а оно што ме је привукло да дођем је нова енергија. План је да се оформе млађе категорије које би биле препознатљиве у Новом Саду, па потом и у целој земљи. Претходних година, јуниорски погон није био у првом плану, није се промовисао довољан број играча, а сигурно да је значајно било и то што сам добио прилику да водим екипу у највишим лигама Србије – истакао је Чолић.
Навео је и шта је оно што види као погодност код Новосађана, што није случај у другим саставима.
– Договорено је у старту да резултат не буде примаран. Наравно, у сваку утакмицу улазимо да победимо, желимо то, да створимо професионалце који су такмичарски настројени. У Војводини је познато то што притисак резултата не постоји. То је реткост. Једино што је било битно, то је да уђемо у две јединствене лиге, да бисмо имали квалитетне утакмице. Имамо састанке који су усмерени ка развоју играча, два тренинга дневно - тактичких и физичких способности.
О проблемима у развоју талената
Војводина се налази на средини табеле и кадетске и јуниорске лиге, док је у У19 АБА лиги одиграла врло добро и у јакој конкуренцији ипак испустила пласман у полуфинале.
– Морамо да будемо задовољни и реални, прво због уласка у две јединствене лиге, а наредни циљ је био да будемо у осам. У кадетској смо мање конкурентни, него у јуниорској, јер су нас напустили Марјановић (отишао у Црвену звезду) и Бојбаша, који је у Џокеру. У јуниорској лиги смо конкурентнији и близу смо тога да обезбедимо пласман на завршни турнир. У АБА лиги смо представили клуб у добром светлу, победили Сплит и Цедевита Олимпију, док је првопласирана Цибона победила на продужетак. Генерални утисак је позитиван, неки играчи који су нам били занимљиви, остварили су напредак. Верујемо да ће бити и боље, нисам у потпуности задовољан. Врло сам самокритичан. До сада смо урадили доста тога, није лако поставити систем. Имамо комбинацију играча, који имају стипендијске уговоре, професионалци су, док неки нису стипендисти и покушавамо да направимо баланс између обавеза у школи и тренинга.
С обзиром на то да је дуго година у млађим категоријама различитих тимова, позван је да прича о томе шта су највеће потешкоће са којима се суочавају тренери, који воде екипе у тим узрастима, што утиче и на развој талената.
- Проблем је што је резултат у првом плану. Радио сам у многим клубовима, а слушао сам и искуства бројних колега. Резултат је примаран и то је погрешно. Титуле и пласмани не треба да буду у првом плану. Далеко од тога да је резултат небитан, али је много важније да младе играче оспособимо за виши ниво, да јуниоре спремимо за сениорску кошарку. Не могу да кривим тренере, што желе резултат, јер се према свим резултатима вреднујемо и продајемо даље.
,,Лука Савановић? Мора много да се жртвује"
Приметно је и да се у јуниорском узрасту зона користи као рецепт за ефикасну одбрану, највише због тога што млади све више запостављају шут као оружје којим могу да запрете ривалима.
- Зона може да буде добра и представља изазов за играча, да на прави начин нападају одбрану. Проблем у шуту је све присутнији, јер деца не шутирају довољно, од малих ногу. Чак и ја, који нисам толико стар, проводио сам много времена ван тренинга напољу вежбајући шут, по два сата са лоптом у рукама. То данас није случај због других активности и утицаја технологије. Сигуран сам да је то један од главних разлога. Такође, недостаје и довољан број термина, осим у највећим системима, па је недовољно времена да се индивидуално приступи играчу. Шут је најсложенији технички елемент.
Лука Савановић имао је запажену улогу у јуниорима новосадског тима, због чега повремено добија и шансу у сениорском тиму, што није мала ствар.
- Дошао је у велики клуб попут Меге, где се није најбоље снашао. Није добио адекватну прилику и одлучио се за повратак. Добар је то потез, јер је Војводина клуб у којем је првотимац и добро је што тренира са њима. Реч је о занимљивом играчу, који може да направи озбиљну каријеру. Много ће зависити од тога колико ће бити спреман да ради и да се жртвује. Причамо са њим, добар је момак и мора много да тренира. Надам се да ће следеће године имати и већу улогу у првом тиму, јер већ поседује потенцијал.
Поред Савановића, Марко Вучковић се истакао као један од носилаца црвено-белих и наговестио да би у будућности могао да добије поверење првог тима.
- Одлучили смо да буде на двојоној регистрацији, да игра за нас и за Стар, тренира и са нама и са њима. Врло је занимљив такође, има физички добре предиспозиције, за ту висину делује да има и јако добру технику и надам се да ће и он бити у сениорима следеће сезоне. Мора много да ради, да се жртвује. И он и Лука морају да раде много више од осталих да би дошли до нечег великог.
Потом се Чолић осврнуо и на то који таленат му је ван свог тима привукао пажњу.
- Лазар Стојковић, 2007. годиште, који игра јуниорску лигу за БКК Раднички. Има озбиљан потенцијал, пред њим је светла будућност. Такође, постоји неколико њих из Меге и Партизана, мада црно-бели играју само кадетску лигу - закључио је Александар Чолић.
Вук-Милош Петровић
