Алстон је критиковао кораке које су предузела тела УН као "очигледно неадекватне", наводећи да ће, чак и ако буду испуњени тренутни задаци, милиони људи осиромашити, преноси Би-Би-Си.
У извештају који је Аустралијанац, који је део панела УН о независним стручњацима, предао Савету за људска права УН, упозорава се да ће растућим температурама и потенцијалним недостатком хране и сукобима, који би могли да прате такве промене, најтеже бити погођени најсиромашнији на свету.
Он предвиђа да ће земље у развоју претрпети најмање 75 одсто трошкова климатских промена, упркос чињеници да сиромашнија половина светске популације производи само 10 одсто емисија штетних гасова.
"Они који су најмање допринели емисијама, највише ће претрпети штете", навео је Алстон додајући да би ефекти могли да пониште 50 година напретка који је постигнут по питању смањења сиромаштва.
С друге стране, како је навео, богати у западним зељама већ се боре против екстремних временских услова.
Као пример, Алстон је подсетио да је, када је ураган Сенди погодио Њујорк 2012. године, већина грађана остала без струје, али је седиште глобалне банкарске групације Голдман Сакс било заштићено десетинама хиљада пешчаних џакова и имало струју захваљујући генератору, док су приватни ватрогасци послати да спасавају виле богатих.
То, како је навео, превелико ослањањање на приватни сектор вероватно ће довести до "климатског апархејда", у којем ће богати избећи високе температуре, глад и сукобе.
Међувладин панел о климатским променама упозорио је још 2007. године да ће најсиромашнији на свету бити најгоре погођени климатским променама, а Алстон у свом извештају жестоко критикује недостатак акције, упркос таквим упозорењима.
Није остао дужан ни бројним светским политичарима, оцењујући да суморни говори владних званичника на редовним конференцијама не воде ка смисленим акцијама.
Међу онима који су се нашли на мети његових критика су бразилски председник Жаир Болсонаро због отварања прашума за рударство, као и председник САД Доналд Трамп због давања надзорних функција бившим лобистима и активног ућуткивања и замагљивања климатске науке, као и смањења мера за заштиту животне околине.
Алстон је критиковао и Савет за људска права УН, којем је предао извештај, наводећи да то тело мора да затражи да се уради хитна студија стручнака о могућим опцијама за избегавање катастрофе и да предложи и надгледа одређене акције.
У извештају, Алстон процењује да би 140 милиона људи могло да буде расељено као последица климатских промена у подсахарској Африци, јужној Азији и Латинској Америци.
Алстон је, такође, упозорио да би и демократија могла да буде угрожена у време када се владе буду бориле да направе велике промене како би се суочиле с климатским променама.
