"Тиме би се Европској комисији омогућило да преузме централнију улогу, да унесе више доследности и дода инструмент који може решити питања за која ЕУ институционално није тако добро опремљена, као што су билатерална питања и побољшање односа међу земљама региона и њиховим суседима", наводи он у ауторском чланку за портал "Јуропеан Вестерн Балканс" (European Western Balkans).
Бибер, који је иначе данас говорио на сесији у оквиру самита у Лондону о Западном Балкану, примећује у тексту за EWB да је Берлински процес, када је покренут пре пет година, требало да донесе нову динамику регионалној сарадњи и приближи Западни Балкан ЕУ.
"Много се тога променило од првог састанка у Берлину. Сарадња је значајно повећана међу земљама Западног Балкана и покренут је известан број пројеката и иницијатива, а билатерални односи су побољшани, посебно између Македоније и Бугарске, као и Грчке, Па ипак, берлински процес је у посртању. Међутим, за то није крив Западни Балкан, већ чланице ЕУ које у њему учествују", каже Бибер.
Како он објашњава, многе чланице Уније су, изгледа, биле заинтересованије да буду домаћини или да организују састанке у оквиру Берлинског процеса "из сопствене сујете и интереса, него из истинске посвећености или заинтересованости за овај региону".
Међу такве земље ЕУ он сврстава Француску, Британију, Немачку...
Бибер указује и да, баш као што, како сматра, Берлински процес неке земље чланице користе за своје интересе, док премало доприносе тм процесу, политика ЕУ према Балкану поткопана је кратковидошћу њених чланица.
"Негативни трендови у деловима Западног Балкана последица су подељене ЕУ која шаље противречне поруке и више не нуди поштену и реалистичну перспективу чланства", наводи Бибер, закључујући да би, после свега, требало посумњати у корисност наставка Берлинског процеса.
