"Свако ко жели да преговара о будућој безбедносној архитектури у Европи требало би да разговара са Европљанима. Европска безбедност је наша безбедност, овде се ради о нама", изјавио је Борељ у интервјуу за немачки лист "Велт".
О тој теми, како је навео, не могу да преговарају само две државе - САД и Русија или НАТО и Русија - "чак и ако Москва то тако замишља".
"Сада није послератни период. Постоје неке европске државе које нису чланице НАТО-а. Не би требало да постоји Јалта-2 (Јалтска конференција савезничких сила 1945. године), а ако (дође до преговора), онда би то требало да буде Хелсинки-2", сматра шеф европске дипломатије.
"Ако Москва, како је најављено, намерава да од јануара разговара о безбедносној архитектури у Европи и безбедносним гаранцијама, онда је то питање које се тиче не само Америке и Русије. ЕУ треба да учествује у тим преговорима, јер такви преговори имају смисла само ако ће се водити у блиској сарадњи и уз учешће ЕУ", нагласио је Борељ.
Он је додао и да амерички државни секретар Ентони Блинкен дели ово мишљење.
"Русија жели да говори о европској безбедносној архитектури без укључивања ЕУ - ово је апсурдно. Ми то не прихватамо", изјавио је он.
Борељ наводи и да је руска страна први пут представила свој дневни ред у писаној форми, односно у форми уговора.
"Пре тога се ово никада није дешавало. Ово раде само победници - они кажу ово су моји услови. Захтевање безбедносних гаранција и окончање ширења ЕУ и НАТО-а на исток је чисто руска агенда са потпуно неприхватљивим условима, посебно у погледу Украјине", тврди Борељ.
Он је напоменуо да ако до преговора, како је планирано, дође, онда треба разговарати не само о Украјини и ширењу Алијансе.
"Морамо разговарати о свим кршењима уговора од усвајања Хелсиншког завршног акта 1975. године. Не слажемо се са многим дешавањима у руској спољној политици и неким догађајима које Москва сматра својом унутрашњом ствари", изјавио је у интервјуу Борељ.
Међу таквим догадајима, он је навео питање поштовања људских права у Руској Федерацији и ситуацију око Алексеја Наваљног.
"Таква питања такође треба покренути током преговора са Москвом", рекао је Борељ.
Осврнувши се на могуће уступке Русији, Борељ је рекао да ће се то видети, али да ЕУ "не може да прави компромисе у случају основних принципа".
"Територијални интегритет и право суверене државе да сама одлучује о питању сарадње са другим земљама су принципи о којима се не може преговарати", закључио је Борељ.
