Он је казао да украјинска криза има колатералне позитивне ефекте.
"Да нисмо имали овај рат не би видели зависност од енергетике и да је Европа у опасности. Када видимо претње онда морамо предузети мере“, објаснио је Борељ на Конференцији о стању у ЕУ.
И бивши фински премијер Александер Стуб је, на панелу конференције, у организацији Европског универзитетског института у Фиренци, рекао да се ЕУ трансформисала од регулатора у многим областима у геополитичког актера.
"ЕУ је требало пар година да постане актер у финансијској кризи, у пандемији пар месеци, а када је реч о рату у Украјини требало је свега пар дана“, оценио је он.
На питање да ли је веровао да ће бити рата, Борељ је одговорио да он то није видео, а да су Американци предвидели.
"Дан пред почетак рата сам добио позив и речено ми је да ће се десити за викенд. Ја сам желео да верујем да неће бити рата“, прецизирао је Борељ.
Он је истакао да је ЕУ веома забринута да би могло доћи до сукоба и у Молдавији.
Стуб је нагласио да је он мислио да ће се тензије између Украјине и Русије завршити као замрзнути конфликт и да није веровао да ће доћи до рата.
Међутим, каже, добра је вест да је Владимир Путин био изненађен како су ЕУ и САД биле јединствене у одговору на напад на Украјину.
Што се новог пакета санкција против Русије тиче, који би требало да садржи ембарго на увоз руске нафте, Борељ је рекао да се тренутно ради на нивоу амбасадора на договору, а ако на техничком нивоу не буде било могући постићи сагласност, онда ће идуће недеље бити сазван Савет шефова дипломатија ЕУ на којем ће бити приказано шта се дешава.
Поручио је да је неприхватљиво повезивати ембарго на нафту са питањем подстицаја.
Стуб је казао да је одговор санкцијама, у само пар дана од почетка рата, био значајан, и уверен је да ће европско јединство потрајати.
Указао је да је важно да европски лидери објасне цену рата грађанима, јер ће инфлација, раст цена, али и избеглички талас водити ка цепању тог јединства.
Упитан за могућност пријема Украјине у чланство ЕУ, Борељ је рекао да није у могућности да говори о било којим датумима.
"Нисмо ни добили званичан захтев Украјине“, подсетио је он.
Указао је, истовремено, да не треба заборавити да на Западном Балкану шест држава чека на пријем у ЕУ.
И Стуб је оценио да би било добро да се што пре приме земље Западног Балкана, а потом Украјина и Молдавија, али да је за тако нешто потребан флексибилан систем.
