То је више него колико је било укупно 2018., 2019., и 2020. године.
У поређењу са прошлом годином то је раст од чак 138 одсто.
Избеглице из Украјине готово да не доприносе овом тренду, јер оне потпадају под други статус заштите, па могу добити помоћ државе без захтева за добијање азила.
Зато је земља порекла број један међу тражиоцима азила Авганистан, одакле је 4.245 особа затражило азил у Аустрији.
Затим следи Сирија са 3.920 захтева.
Иначе 84 одсто тражиоца азила су мушкарци, а 30 одсто је млађе од 18 година.
У овој години су надлежне аустријске власти издале 26.500 правоснажних одлука на захтев за добијање азила, при чему је издато око 7.000 дозвола за останак у земљи, од чега око 4.500 са статусом азила, а остала потпада под хуманитарно право на боравак.
На другој страни 14.600 молби је добило негативни одговор.
Генерални секретар владајуће Народне партије Аустрије (ОВП) Лаура Захслехнер истакла је да број молби за добијање азила представља сигнал упозорења.
Она је нагласила да ЕУ не сме, у намери да пружи помоћ суседу Украјини, отвори своје границе за све мигранте.
