Стога су званичници обавештајних служби, као и неки од некадашњих Трампових главних сарадника, као бивши саветници за националну безбедност Џон Болтон и Херберт Мекмастер, бивши министар одбране Џејмс Матис, бивши државни секретар Рекс Тилерсон и бивши шеф кабинета у Белој кући Џон Кели, закључили да је Трамп често био у заблуди када је реч о разговорима са лидерима других земаља, које је упорно настојао да шармира или застраши, а због чега су били угрожени и национални интереси и безбедност САД, наводи CNN.
Подилазећи Путину, Трамп је, по речима једног извора CNN -а, у разговорима са руским лидером деловао као неко ко повремено одигра понеку партију даме, а наспрам себе има шаховског велемајстора.
Можда најупадљивији пример такве инфериорности је одлука о повлачењу америчких трупа из Сирије, од чега је корист имала Русија, али и Турска, чији председник је са Трампом имао далеко више телефонских разговора него било који други шеф државе.
Упркос уобичајеним америчким безбедносним протоколима и процедурама, Ердоган је имао Трампову дозволу да са њим ступа у директан телефонски контакт и понекада му је телефонирао и чешће од двапут седмично.
Чињеница да је Ердоган временом научио када је најбољи тренутак да позове Трампа навела је сараднике америчког председника на сумњу да турски обавештајци у Вашингтону знају појединости о Трамповом кретању и дневном распореду.
У конверзацији са лидерима америчких савезника, а нарочито када се радило о женама, Трамп је био склон омаловажавању, па је тако бившој британској премијерки Терези Меј рекао да је слабић и да јој недостаје храбрости, називајући је такође "будалом" и бескичмењаком због њеног приступа питањима као што су Брегзит, НАТО и имиграција.
Како наводи један извор CNN -а, Ангелу Меркел је чак назвао глупом и оптужио је да ју је Русија "ставила у свој џеп", а иако је немачка канцеларка остала смирена и наизглед није била узнемирена оваквим нападима, број немачких званичника задужених за праћење њених разговора са Трампом потом се значајно смањио.
Добро упућени саговорници CNN-а тврде да би евентуално детаљно објављивање садржаја председникових поверљивих разговора, на шта Трамп има право вета, имало катастрофалне последице по његов углед у јавности и међу члановима Конгреса, било да је реч о демократама или републиканцима.
Готово никада не консултујући материјале које су му припремали ЦИА и Национални савет за безбедност, Трамп се током разговора ослањао на сопствене процене и настојао да изједначи личне интересе са државним, скрећући дискусију и на личне теме, а показивао је и велику склоност ка самохвалисању и омаловажавању својих претходника, нарочито Џоржа Буша Млађег и Барака Обаме, наводи CNN.
