Лист подсећа да планови о изградњи те деонице нису нови, започели су још у време Тита.
Али тек са проглашењем независности Црне Горе 2006. постало је конкретно, пише лист и додаје да је 2014. концесија додељена кинеској корпорацији Роад анд Бридге (ЦРБЦ), при чему је Кина дала на располагање и кредит - у почетку је, кажу, реч била о 800 милиона евра, али је цена радова у међувремену нарасла на 1,3 милијарде.
„Западне студије о изводљивости су у прошлости изразиле сумњу о исплативост огромног и скупог пројекта у земљи са само 650.000 становника. Али ипак је градња започета. (…)
Сада би Црна Гора могла да постане следећа жртва кинеске дужничке дипломатије, пише швајцарски дневник.
Подсећају да је још 2018. амерички труст мозгова Центер фор Глобал Девелопмент земљу уврстио у ону групу којој прети опасност да због кинеских кредита дођу у ситуацију да не могу да плаћају дугове.
„Према наводима Међународног монетарног фонда, 2019. је задужење црногорске државе износило 80 одсто укупног буџета, а ове године би то могло да нарасте и до 93 одсто. Четвртина тих дугова се односи на Кину, и тај удео стално расте“, додаје Ноје цирхер цајтунг.
Наводе да Кина у оквиру стратегије „Један појас, један пут“ (Оне белт, оне роад) широм света инвестира велике суме новца у инфраструктуру.
„У Црној Гори је овог лета Кина по инвестицијама претекла Русију. За време владавине Мила Ðукановића постајала је све већа зависност од такозваног корозивног капитала, дакле новца из ауторитарних држава који се додељује без уобичајених контролних механизама правне државе. То има везе са системом владавине овог дуговечног владара, али и са мањком алтернативе. Црној Гори, као земљи која није чланица ЕУ, врло је ограничен приступ новцу из структурних фондова Уније“, наводи се у тексту.
Лист анализира и рачуницу Кине:
„Пекинг на тај начин обезбеђује приступ стратешкој инфраструктури, а индиректно и могућност политичког утицаја. Зато кинески кредитори, за разлику од Европљана, не постављају питања о исплативости неког пројекта или о транспарентности. Најважнији црногорски партнер Кинеза је Бемаџ, фирма за коју се каже да је тесно повезана са Ðуконовићевом партијом“, наводи лист, преноси подгорички портал Борба.
При том кинески кредити нипошто нису повољни. „Држава сноси ризик промене девизног курса, а за спорове је надлежан суд у Хонгконгу. А прича се да у уговору постоји и клаузула по којој Кина добија право коришћења земље у Црној Гори, ако држава не буде у могућности да врати дугове. Кина је већ показала занимање за Луку Бар. На сличан начин је Лука Хамбантота на Шри Ланки доспела под кинеску контролу.“
Нова црногорска влада тражи начин како да отплати рате кредита - само следеће године она износи 67,5 милиона долара.
Тренутно су различите опције на столу, од нових задужења код Међународног монетарног фонда, до продаје дугова страним инвеститорима.
Али сви посматрачи, наводи се, слажу се око тога да Црна Гора без помоћи споља те дугове неће моћи да плати.
Пре неколико дана је Подгорица узела нови кредит код западних банака у износу од 750 милиона евра.
„А шта ће да буде са аутопутем?“, пита се лист.
„Прва деоница од 41 километра би требало да буде завршена следеће године. Али нико не зна шта ће бити са другим деловима. Чак и за нужне прилазне путеве потребно је да се нађу нови кредити. Ако то не успе, овај пројекат ће коначно да постане оно како га у Црној Гори већ многи називају: Аутопут који од нигде води никуда“, пише швајцарски дневник.
