Губици индустријског индекса Дау Џонс продубљени су током јучерашњег дана, што је проузроковало да његов дводневни пад достигне 838 поена.
Дау Џонс је изгубио 3,1 одсто вредности у досадашњем току четвртог тромесечја, "збрисавши" тако 1,2 одсто добитака остварених у трећем кварталу, преноси ЦНБЦ.
Суноврат тог индекса је почео са објављивањем најновијег извештаја о фабричкој активности у САД који је указао на њен највећи пад у десет година.
Индекс менаџера набавке за фабричку активност у САД, који израчунава Институт за управљање набавкама (ИСМ), пао је у септембру за 1,3 поена на 47,8 поена, што је други узастопни месец пада тог индекса.
Сваки податак испод 50 поена указује на пад производне активности.
На пад Дау Џонса утицао је и извештај АДП-а, највеће америчке агенције за запошљавање, који је показао да темпо запошљавања у САД јењава, пошто су компаније у септембру ангажовале додатних 135.000 радника, што је успоравање у односу на 157.000 из претходног месеца.
На азијским берзама су цене деоница данас такође знатно пале, јер је улагаче забринуло отварање новог фронта у трговинском сукобу између САД и ЕУ, што би могло да изазове додатно успоравање раста глобалне економије.
МСЦИ индекс азијско-пацифичких деонице, без јапанских, јутрос око 7,00 сати био је у минусу од 0,8 посто, док је јапански индекс Никеи "потонуо" за више од два процента.
Цене акција у Сингапуру, Хонг Конгу и Аустралији пале су између 0,3 и 2,1 одсто. У Јужној Кореји и Шангају се због празника не ради.
Азијска тржишта уздрмао је и јучерашњи пад акција на Волстриту за више од 1,5 посто, што је њихов највећи дневни губитак у последњих шест недеља.
Инвеститоре је, такође, забринула најава америчке администрације о увођењу царина од 25 посто на европске производе у знак одмазде због европских субвенција Ербасу.
Канцеларија америчког трговинског представника (УСТР) објавила је листу од више стотина европских производа на које ће применити нове тарифе, након што је Светска трговинска организација пресудила да САД има право да уведе царине до износа од 7,5 милијарда долара како би надокнадила штету.
Нове царине би тебало да ступе на снагу 18. октобра, а улагачи се плаше да би ЕУ могла узвратити.
На валутним тржиштима се долар нашао под притиском, јер су ојачале шпекулације да би америчка Управа федералних резерви (Фед), због успоравања раста домаће економије, ускоро могла да смањи кључне каматне стопе, трећи пут ове године.
Због тога је јутрос цена евра достигла 1,0965 долара, док је јуче у ово доба износила 1,0932 долара.
Америчка валута је ослабила и према јапанској, па је курс долара "склизнуо" са јучерашњих 107,75 на 106,95 јена.
Цене нафте су, међутим, порасле након јучерашњег пада. Јутрос је цена барела на америчком тржишту порасла око 0,35 посто, на 52,85 долара, док је на лондонском тржишту барел поскупео 0,1 посто, на 57,75 долара.
