Истраживачки тим могао је да разликује популацију паса, али нису навели да је радијација узрок њихове различитости, преноси амерички научни часопис Сајенс.
Додаје да би у будућим истраживањима могло да се открије како радиоактивно окружење оставља траг на животињским геномима.
Еволуциони еколог са Универзитета Јужне Каролине у Колумбији Тимоти Мусо, сматра да би ово откриће могло да има импликације на друге нуклеарне катастрофе, па чак и на путовања људи у свемир.
"Имамо велике наде да ће оно што научимо од ових паса...бити од користи за разумевање изложености људи у будућности", каже Мусо који је од 1999. године био више од 50 пута у Чернобиљу.
Он се први пут сусрео са чернобилским полудивљим псима 2017. године, на путовању организацијом која пружа ветеринарску негу.
Како је рекао, не зна се много о томе како су локални пси преживели након нуклеарне несреће.
Пси су живели у том подручју од катастрофе, хранили су их радници за чишћење Чернобиља и туристи.
Око 250 луталица живело је у електрани и око ње, међу постројењима за прераду истрошеног нуклеарног горива и у сенци срушеног реактора, а на стотине њих лута и даље у зони искључења, области величине националног парка Јосемити.
Током Мусових посета, његов тим је прикупио узорке крви паса за анализу ДНК, што је омогућило истраживачима да мапирају сложене породичне структуре паса.
"Знамо ко је с ким у сродству", каже Елејн Острандер, генетичар са Националног института за истраживање људског генома у Бетхесди.
Према њеним речима, чопори паса нису само мешавина дивљих паса, јер у електрани постоје породице паса које се узгајају, живе и постоје.
Пси у зони искључења деле порекло са немачким овчарима и другим расама овчара, као и многи други пси који се слободно размножавају из источне Европе, наводи се у студији, али и додаје да се не зна да ли је радијација изазвала ове разлике или не, каже Острандер.
Истиче да пси могу бити генетски различити једноставно зато што живе у релативно изолованом подручју.
Научници су деценијама покушавали да утврде како је изложеност радијацији у Чернобиљу утицала на дивље животиње.
"Разматрали смо последице по птице и глодаре, бактерије и биљке", каже Мусо и наводи да је његов тим пронашао животиње са повећаном стопом мутација, скраћеним животним веком и раном појавом катаракте.
