У целој ЕУ око 2,3 одсто радника је запослено на одређено време, а од просека одступају Франсуцка са 4,8 одсто, Шпанија са 4,7 одсто и Пољска са 4,5 одсто запослених на одређено време, преноси хрватски "Тпортал".
Краткотрајни уговорни најмање су уобичајени у Румунији (0,2 одсто) и у Великој Британији и Чешкој (0,4 одсто).
"Евидентно је то да је Хрватска од 2003. година наовамо, унутар земаља ЕУ имала највећу стопу и најбржи раст послова на одређено време и других несталних облика рада", рекао је за "Тпортал" председник Независних хрватских синдиката, Крешимир Север.
На нивоу ЕУ, краткотрајни уговори о раду најприсутнији су у пољопривреди, шумарству и рибарству, а у Хрватској их је највише у туризму и угоститељству.
"Код нас се по правилу за готово све новозапослене дају уговори на неодређено време. Од измена Закона о раду 2003. године дошло је до драстичног раста несигурних облика рада, а запошљавање на одређено додатно је појачано изменама Закона о раду из 2013. и 2014. године", рекао је Север.
Према резултатима истраживањ које су спровели синдикати, рад на одређено је, уз ниске плате, главни разлог исељавања из Хрватске.
