Катанић каже да дипломе стечене у Србији и БиХ не задовољавају тражене критеријуме, а лист је потврду ове тврдње добио у хрватској Агенцији за науку и високо образовање.
"Глас Славоније" наводи да ће ове тврдње "забринути бројне хрватске студенте који студирају у поменутим државама, а међу њима сигурно предњаче Славонци".
У одговору на упит листа у Агенцији за науку и високо образовање појашњавају да се "признавање иностраних високошколских квалификација (ИВК) у Европи и у државама чланицама ЕУ спроводи према смерницама тзв. Лисабонске конвенције.
"У случају критеријума акредитираности иностране високошколске институције важна је веродостојност надлежног акредитационог тела, односно, да је оно прошло релевантно међународно вредновање, што нажалост, однедавно није случај ни са једном надлежном агенцијом за спољно осигуравање квалитета у високом образовању у БиХ и Републици Србији", навели су у хрватској Агенцији за науку и високо образовање.
БЕОГРАД: Министарство просвете, науке и технолошког развоја није добило званично обавештење, а ни било какав наговештај од колега из Хрватске да је могуће да се факултетске дипломе стечене у Србији убудуће не признају у Хрватској.
У министарству за Тањуг кажу да такве информације није добио ни Центар за информисање о признавању иностраних високошколских и средњошколских исправа и признавање ради запошљавања - ENIC/NARIC Србија.
Хрватски, али и српски медији, данас су пренели изјаву декана Високе школе за економију, предузетништво и управљање "Никола Шубић Зрински" из Загреба, Ивице Катавића за "Глас Славоније" да "постоје велике индиције да дипломе стечене у Србији и БиХ више неће моћи да се нострификују у Хрватској".
Катавић је рекао да дипломе стечене у Србији и БиХ не задовољавају тражене критеријуме, а "Глас Славоније" је потврду ове тврдње добио у хрватској Агенцији за науку и високо образовање.
У Агенцији су им појаснили да се признавање иностраних високошколских квалификација (ИВК) у Европи и у државама чланицама ЕУ спроводи према смерницама тзв. Лисабонске конвенције, што подразумева да је у за критеријуме приликом акдеритације неке високошколске институције важно да уради акредитационо тело чија је надлежност веродостојна.
То даље подразумева, како наводе, да је је то тело прошло релевантно међународно вредновање, што нажалост, констатују у хрватској агенцији, однедавно није случај ни са једном надлежном агенцијом за спољно осигуравање квалитета у високом образовању у БиХ и Републици Србији.
Они наводе и да ће ове тврдње забринути бројне хрватске студенте који студирају у тим државама, међу којима је највише Славонаца.
