Напомињући како су у истраживању посматрали улогу Цркве и личну религиозност, Синиша Зриншчак са загребачког Правног факултета је за Хину рекао да постоји значајан и видљив пад у црквеној религиозности.
С друге стране, лична религиозност је остала релативно стабилна и 78 одсто испитаника се сматра религиозним особама.
У Хрватској постоји и висок ниво конфесионалне и верске идентификације, па се 80 одсто декларише као римокатолици, 0,9 одсто као православци и 0,2 одсто као припадници исламске вероисповијести.
Зриншчак је рекао и да је истраживање показало да се смањио број оних који редовно одлазе верске обреде за десет одсто.
"Имамо пад поверења у то да Црква даје адекватне одговоре на низ питања, што показује скепсу према улози Цркве у друштвеном животу у земљи", казао је Зриншчак додавши да је, с друге стране, повећан број оних који сматрају да Црква адекватно одговара на "социјалне проблеме у земљи данас".
Око 80 одсто Хрвата се ипак сматра у некој мери религиозним, а истаживање показује да су Истра, Ријека, Загреб и сееверни део Хрватске мање религиозни од Славоније и Далмације.
Зриншчак је рекао и да је истраживање показало како су испитаници "десне" политичке оријентације склонији црквеној религиозности.
