ИХРА: Јасеновац у групи угрожених локација

ЗАГРЕБ: Међународне алијансе за сећање на холокауст (ИХРА), у извештају за 2016, апострофирале су спомен-подручје Јасеновац у групу угрожених локација и затражиле

његово обнављање и примерно обележавање.
ИХРА је организација коју чине представници 31 државе-чланице, која се бави искључиво питањем холокауста.
Реч је о институцији с изузетном политичком тежином, која на глобалном нивоу прати спровођење сећања на холокауст и упозорава на савремене ревизионистичке тенденције.

Према писању недељника Новости, гласила Српског националног већа у Хрватској, који је имао увиду у поменути извештај ИХРА, Хрватска је била једна од неколико земаља које су системски, понекад и жестоко критиковане и пропиткиване због друштвено-политичких тенденција у јавном простору.
Као кључни разлог за постављање Јасеновца у групу угрожених локација је музејска постава, која је већ годинама предмет критика у јавности.
Из ИХРА, наиме, наводе да се, осим жртава, не показује историјски контекст и да нема нагласка на починиоце злочина у Јасеновцу.
 Зато је, како се наводи, од Хрватске затражено да с међународним стручњацима обнови изложбу, те да се примерено обележи и реновира некадашњи концентрациони логор у Старој Градишки, где је убијено више од 15.000 људи.

Као занимљиву чињеницу Новости истичу да се ИХРА интензивно, дакле у детаље, бавила актуалним политичким и историјским ревизионизмом у Хрватској, док се хрватска страна на највишем дипломатском нивоу правдала и објашњава прозивке на рачун највиших државних званичника и њихово кокетирање с крајњом десницом.

Случај Хрватске био је, указује се, један од фокуса заседања ИХРА, поред ситуације у земљама као што су Србија и Пољска. 
Изврсно упућени у догађаје у Хрватској, представници западних земаља, понајвише Американци и Французи, суочавали су хрватске емисаре с низом питања, као што је финансијско изједначавање комеморација у Блајбургу и Јасеновцу или инкогнити одлазак председнице Колинде Грабар Китаровић у јасеновачко спомен-подручје, мимо службеног програма.

Тражили су, како се наводи, одговор на питање зашто су представници српске и јеврејске мањине бојкотовали прошлогодишњу комеморацију у Јасеновцу. 
Занимала их је и филоусташка прошлост министра Златка Хасанбеговића, као и разлози низа ревизионистичких тенденција у јавном простору, с нагласком на историјску рехабилитацију НДХ.
Хрватска страна, показује извештај у који су Новости имале увид, на та је питања одговарала тако што је побројала већину спорних догађаја, али и демантујући било какву уплетеност извршне политике у њихово подстицање.
Штавише, сугерише извештај, влада се интензивно борила против њих.

У хрватском извештају се, наиме, тврди да су сви високи званичници осудили усташки покрет, не спомињући да је, на пример, тадашњи потпредседник Сабора предводио колону у којој се орио усташки поздрав, нити да су представници извршне власти ћутали на већину филоусташких ексцеса у друштву.
Није пружен одговор на питање зашто се Блајбург и Јасеновац финансијски третирају на исти начин, Хасанбеговићево филоусташтво је "анулирано" линком на интервју који је овај дао "Монду", а нема одговора ни на сасвим конкретна питања, на пример зашто је био на премијери ревизионистичког филма Јакова Седлара о Јасеновцу. 

Заправо, иако аутори извештаја признају бујање ревизионизма, политички допринос извршне власти чело власти се све време измиче од овог проблема, пишу Новости.
Извор овог недељника каже да је "било срамно слушати поновљене критике о омасовљеној ревизији чињеница од пре 70 година, које ниједна нормална особа не би смела доводити у питање".

Оцењује се да сам документ показује да су представници хрватске владе на међународном нивоу признавали обиље примера буђења филоусташтва у друштву и држави, док су у исто време у домаћој јавности такве појаве сводили искључиво на ретке ексцесе маргиналних групација.

(Танјуг)

EUR/RSD 122.8208