који су у школи историју учили не као "скуп повезаних догађаја, већ као теме без контекста".
Кисинџер је у интервјуу за амерички двомесечник „Нешнел интерест"оценио да Америка одбија да учи из искуства и да не треба да се укључује у међународне сукобе којима не може да предвиди крај или да, када то учини, ствари треба да доведе до краја.
Како преноси Спутњик, по Кисинџеру проблем са ратовима које су САД водиле од Другог светског рата је неуспех да се стратегија повеже са оним што је могуће остварити на домаћем терену.
"Свих пет ратова у којима смо се борили од краја Другог светског рата почели су са великим ентузијазмом, али јастребови нису превладали на крају. Они су, на крају, били у мањини. Не би требало да се укључујемо у међународне сукобе ако нисмо способни да предвидимо њихов крај и ако нисмо спремни да издржимо напор да остваримо тај циљ", каже Кисинџер.
Бивши високи званичник осврнуо се и на настанак и природу војног сукоба у Украјини.
Није могуће да је Путин потрошио 60 милијарди долара на Олимпијске игре у Сочију, да би, само недељу дана од церемоније затварања која је приказала Русију као део западне цивилизације, отпочео сукоб, објаснио је Кисинџер.
„Дакле, морамо се запитати како се то догодило", рекао је Кисинџер, наводећи да се сусрео са Путином новембра 2013. и да је руски председник тада покренуо многа питања - при чему је Украјина била на дну листе као економско питање које ће Русија решавати царинама и ценом нафте.
По њему, прва грешка у Украјини било је непромишљено понашање Европске уније која није схватила импликације сопствених услова.
"Украјинска унутрашња политика учинила је немогућим да (свргнути председник Виктор) Јанукович прихвати европске услове и буде реизабран, а да Русија на то гледа као на економски проблем", сматра Кисинџер.
Тако је Јануковиоч одбио услове ЕУ, Европа се успаничила, а Путин је постао самоуверен, схвативши тај тренутак као прилику да одмах у дело спроведе циљеве за које је до тада сматрао да су дугорочни и понудивши петнаест милијарди долара да преусмери Украјину ка Евроазијској унији.
У свему томе, каже Кисинџер, Америка је била пасивна.
Није било озбиљног дијалога са Русијом или ЕУ око тога шта се спрема. Свака страна играла је неку врсту рационалне игре засновану на заблудама оног другог док је Украјина склизнула у мајдански устанак у сред онога што је Путин десет година градио као признање статуса Русије.
"Несумњиво је да је у Москви све то изгледало као да Запад покушава да Украјину измести из руске орбите. Тада је Путин почео да се понаша као руски цар Николај Први пре више од једног века. Не оправдавам тактику, само је стављам у контекст", објаснио је Кисинџер.
Ако Запад третира Русију као озбиљну велику силу, додао је, треба у раној фази да утврди може ли се руска забринутост помирити са потребама Запада. Запад би требало, како је предложио, да размотри могућност постојања демилитаризоване зоне на подручју између Русије и постојећих граница НАТО.
"Запад оклева да предузме мере за економски опоравак Грчке и сигурно неће преузети Украјину као унилатералан пројекат. Тако да би нешто што би најмање могло да се уради било испитивање сарадње Русије и САД у војно неутралној Украјини", каже Кисинџер.
Он истиче да подржава независност Украјине у постојећим границама.
"За то сам се залагао од самог почетка постсовјетског периода. Када читамо да се муслиманске јединице боре у име Украјине, смисао пропорције је изгубљен. Сламање Русије је постало циљ, а дугорочни циљ би требало да буде њена интеграција", закључио је Кисинџер.
(Танјуг)
