Месић, наиме, сматра да БиХ може бити и дејтонска и грађанска држава, јер се та два концепта не искључују, већ се допуњују, те у писму наводи да зато и треба да буде уређена као грађанска, а не национална држава.
Писмо је пренео загребачки недељник Национал, а Месићево виђење БиХ изазвало је одређена реаговања у Хрватској, па тако саговорници загребачког Вечерњег листа кажу да равноправност три конститутивна народа ни по чему не смеју искључивати равноправност свих осталих грађана, али ни равноправност свих осталих грађана не сме релативизирати равноправност три конститутивна народа у БиХ.
Дилема грађанска или национална БиХ је вештачка објашњење и реакција домаћих дипломатских извора на Месићево писмо, пише загребачки дневник.
Када се говори о дејтонској БиХ, за коју неки сматрају да не задовољава стандарде западних демократија, треба истаћи да многе најразвијеније светске демократије имају специфична решења из посебних историјских и садржајних концепата која би, под лупом правног тумачења, с временском дистанцом могла бити упитна.
Хрватској је, наводи се, у стратешком интересу да БиХ постане функционална држава, јер висока функционалност није само питање политичког уређења, већ и значи и уређивање свакодневних ситуација, од управљања миграцијама, контроле граница до економске сарадње.
Што је држава ефикасније, наводи се, то је боље њеним суседима јер се неефикасност капиларно прелива преко граница.
Оно што врло често неправедно остане у сенци расправе о бинарној природи уређења БиХ, чињеница је да та држава има план да постане држава кандидаткиња за ЕУ, а саговорници Вечерњег истичу да ће Хрватска бити најјачи "адвокат" БиХ на путу до статуса кандидата.
То, додају, није политичка одлука, већ су критеријуми формулисани у 14 тачака Европске комисије које БиХ мора да испуни.
А што се тиче изборног закона, ту је, истиче се, ситуација - барем формално релативно јасна, јер Хрватској је циљ да у првих пет месеци ове године подстакне промене тог закона, с тим да се то, наравно, мора одрадити у БиХ.
Промена изборног закона није сама себи сврха, већ је циљ додатна политичка стабилизација, омогућавање више и чвршће сарадње политичких партнера из три конститутивна народа и повећање укупне функционалности.
"Ми то све стављамо у контекст укупних односа са ЕУ, статуса кандидата и чињенице да смо једина земља ЕУ која има границу с БиХ и нико у ЕУ нема већи интерес за добру, стабилну и ефикасну БиХ од нас", кажу неименовани саговорници Вечерњег.
