Недељник подсећа да је Габрић средином прошле године послао писмо надбискупу Јосипу Бозанићу у којем је признао кривицу за, како се наводи, највећи скандал и проневеру новца у Католичкој цркви у Хрватској.
Збор пребендара основан је 1291. године за потребе обнове и очувања катедрале, а како пише Национал, укупно потраживање које банке имају према Збору износи 384.331.008,40 куна, а новац је изгубљен или проневерен преко грађевинских пројеката у Загребу.
"Габрић је очито бирао погрешне сараднике и улагања, а међу њима се спомиње и генерал Владимир Загорец.
Чини се, наводи лист, да је Габрић без знања чланова Збора и ординарија сам одобравао хипотеке у вишемилионским износима над имовином пребендара, плаћао приватне пројекте њиховим новцем, скривао финансијска извештаје, новцем пребендара плаћао приватне пројекте, склапао уговоре ради личног богађања и слично.
Цели случај је у јавност доспео након тужбе адвоката против Збора, који су потраживали накнаду за заступање која им није била исплаћена.
Против Габрића је пред телом Апостолске столице поднета кривична пријавва на основу које је покренут цели поступак.
Након тога уследило је изјашњавање Конгрегације за која је предложила уклањање с дужности свих чланова Збора, а Бозанић је донео одлуку о покретању управног кривичног поступка.
Помоћни бискуп Мијо Горски је прошле седмице из службе удаљио све чланове Збора, по препоруци ватиканске Конгрегације за клер.
Габрићу је поред тога забрањено иступање у јавном простору о свим питањима временитих добара Збора пребендара, а на седам година му се забрањује вршење црквене службе која садржава задатак управљања црквеним добрима.
Осим тога, прописана су му покајања у молитви, а мора уплаћивати и новчани износ каритативној установи током шест година те обављати духовне вежбе и шест месеци практиковати пост и петком и уторком.
