"Очекивано је да ће нови подаци открити да се у Хрватској смањио укупни број припадника националних мањина, а највише наших грађана српске националности. Смањењу њиховог броја (највише) придоноси чињеница да су у бројним местима и општинама које су доживеле највећи пад броја становника управо они чинили значајан или већински удео", каже Ненад Покос, научник који се демографијом бави на Институту друштвених наука "Иво Пилар".
С њиме се слаже и бивши директор ДЗС-а Марко Криштоф, наводи Јутарњи лист.
"Кад сам анализирао који то градови и општине имају највећи постотни пад броја становника, уочио сам да се ту углавном ради о местима која имају велики удео припадника српске националне мањине" каже Криштог.
Он је још рекао и да је "јако тешко предвидети, хоће ли у Вуковару, где су према Попису из 2011. чинили 34 одсто становништва, припадници српске националне мањине пасти испод 30 посто и тиме изгубити право на службену употребу свога језика и писма".
Стручњаци за Јутарњи лист указују да, осим што је Хрватска изгубила готово десет одсто становништва, популација је још старија, а паралелно са смањењем броја радно активног становништва пао је и број жена у фертилној доби, док се број странаца и атеиста повећао.
Након што је Државни завод за статистику (ДЗС) објавио прве резултате који су показали да је Хрватска између 2011. и 2021. пала с 4,284 на 3,888 милиона становника, данас ће Завод објавити сет резултата о становништву према полу и старости, вери, националности и држављанству.
Што се тиче вере, сви саговорници Јутарњег листа прогнозирали су да ће се потврдити пад броја верника и пораст броја агностика и атеиста.
Додаје да ће нови подаци доказати да се, после католика, у Хрватској највише смањио број православних верника.
Криштог је увререн да ће нова транша резулата пописа доказати пораст броја атеиста и пад броја верника, по њему можда за чак пет или више постотних поена.
Саговорници Јутарњег листа су сагласни да ће подаци доказати пораст броја странаца који живе и/или раде у Хрватској , од држављана из ЕУ, преко држављана БиХ, са територије Косова и из Северне Македоније, до оних који су се доселили из Непала, Индије, Бангладеша, Филипина.
Такође слажу да ће нови подаци још једном доказати како је хрватско становништво све старије, односно да се и даље смањује број радно способног становништва (од 15 до 65 година старости), као и жена у фертилној доби (од 15 до 49 година).
