24СЕДАМ: Утајио порез, а псе користи за користољубље- Шок обрт у причи Николе из Србобрана и његовог азила

Иза лица које се у медијима представља као херој и борац за права напуштених животиња, изгледа да се крије брутална стварност користољубља, манипулације и моралног суноврата. Никола Стојковић, самозвани “чувар паса”, како тврде неки заштитници животња, он не штити животиње - он их користи. И то већ годинама.

Његова "брига" о напуштеним псима заправо је пажљиво изграђен механизам за привлачење донација, медијске пажње и личне користи, док пси које наводно спашава често труну у нелегалним, нехигијенским условима, без ветеринарске неге, хране и основног достојанства. Служе му само као алат за емоционалну уцену људи добре воље.

1,7 милиона дуга, па нова фондација за нову превару

Након што су надлежни органи утврдили да је утајио порез у износу од 1,7 милиона динара, Стојковић није одговарао - већ се повукао и основао нову организацију: "Фондација Уточиште за животиње Никола”, преко које и данас прима уплате, пише 24седам.

Тиме је покушао да избегне законске обавезе и настави своју делатност под новим именом, али по истом принципу - без транспарентности, без контроле, без етике. А да је наставио да прима уплате и на личне рачуне говори и податак са његове Инстаграм странице где рекламира свој лични Пеј Пал налог.

Како даље наводи 24седам, да би избегао одговорност, формално је поставио своју мајку за одговорно лице фондације и направио управни одбор како би више наивних увукао у своје пословање. Његов азил у дворишту сопствене куће функционише без дозвола, инспекција и минималних услова - док комшије годинама трпе несносне услове, лајање, непријатне мирисе и претње. Због тога су чак и покренули петицију за затварање нелегалног азила, наводећи да их Стојаковић малтретира, бахато се понаша и прети везама у државним структурама.

Везе у тужилаштву - штит од закона

Према доступним информацијама, против Николе Стојковића је поднето више кривичних пријава због злоупотреба, лошег поступања према животињама и финансијских малверзација. (24седам истиче да ће све пријаве објавити у наредним текстовима).

Међутим, због његових веза унутар правосуђа и тужилаштва, ниједан поступак није процесуиран.

Пријаве стоје у фиокама - док он наставља да пуни своје џепове.

Фотографије и видео можете погледати на ОВОМ ЛИНКУ

Једна од најопаснијих карактеристика Стојковићевог деловања јесте његова селекција борби - напада само када види да може добити пажњу и новац. Уколико процени да неко може бити нови донатор или ако измишљена афера може да му донесе медијску пажњу, напада без задршке, често и без доказа.

Али када наиђе на праве криминалне радње - ако иза њих стоје моћни појединци - ћути. Или још горе, брани их.

Најстрашнији пример је нелегални азил за псе у улици Тошин бунар 218, у самом центру Новог Београда иза ресторана Дрен. Грађани су масовно пријављивали да се ту пси спремају за борбе - да се муче, изгладњују и брутално злостављају.

Стотине порука и пријава стигле су и самом Николи - а он није урадио ништа. Не само да није реаговао, већ је, према сведочењима, стао у заштиту организатора - осуђиваног криминалца који зарађује на борбама паса. Зашто? Јер зна да ту не може да "наплати" - нити донације, нити медијски поен.

Свестан да му репутација клизи из руку, Стојковић је покушао да се брани кроз медије, користећи познанства са новинарима и јавним личностима. Организовао је медијске наступе, објављивао фотографије са певачима, глумцима и спортистима - све са циљем да створи слику “омиљеног хуманитарца” и опере своје име. Али слике са познатима не перу истину. Не бришу мучење паса. Не бришу неплаћени порез. Не бришу игнорисање злочина.

Зато се мора рећи јасно и гласно: Никола није заштитник животиња. Он је преварант, манипулатор и симбол свега што је погрешно у систему заштите животиња у Србији.

Он не штити псе - он их користи. Не воли животиње - воли новац и пажњу. И све док му се не стане на пут, прави борци за животиње ће бити гурнути у сенку, а стварне патње паса ће остајати невидљиве.

Нећемо стати са истраживањем ове теме све док овакви не заврше где им је место.

Држава мора да реагује – одмах и без одлагања

Уколико се институције не пробуде и не прекину овакву праксу, шаље се порука да је злоупотреба хуманости дозвољена, а да су животиње остављене на милост и немилост манипулаторима у потрази за личном користи. Неопходно је да се надлежни органи – од Пореске управе, преко ветеринарске инспекције, до тужилаштва – укључе у овај случај, спроведу темељну истрагу и примене закон без изузетака! Сваки дан ћутања значи још један дан патње за напуштене животиње, а још једну победу за системску неправду. Србија мора да покаже да закон важи за све – и за оне са везама, и за оне који се крију иза лажног хуманитаризма.