АКО ВАМ ПРИТИСАК СКАЧЕ ЧИМ СЕ ПРОМЕНИ ВРЕМЕ, НИСТЕ ЈЕДИНИ: Наука открива због чега долази до опасних осцилација

Многи људи који имају проблеме са хипертензијом осећају када се време мења: глава им постаје "тешка", притисак скаче, осећа се напетост, узнемиреност... Иако сви механизми нису у потпуности расветљени, наука каже да ова повезаност није нимало случајна.

Промена времена, срце и притисак: До каквог процеса долази и шта га изазива?

Велика студија спроведена у Глазгову, на више од 16.000 пацијената са хипертензијом, проучавала је више од 169.000 посета лекарима и повезала их с временским условима – температуром, директним утицајем Сунца, падавинама и наглим одласком температуре "у минус". Резултати су били јасни: када температура падне, крвни притисак расте.

При излагању хладноћи, тело инстинктивно покушава да задржи топлоту. То постиже тако што сужава крвне судове, процесом познатим као вазоконстрикција. Сужењем се повећава отпор у крвним судовима и као последицу имамо повишен крвни притисак. Ова реакција је природна и протективна, али код људи са повишеним притиском може имати озбиљне последице.

У поменутој студији забележен је просечан пораст систолног притиска за 2.1 одсто и дијастолног за 1.6 одсто када је време прешло из топлог у хладно. Иако те бројке можда не делују алармантно, на популационом нивоу и код људи са већ повишеним притиском оне могу представљати знатан додатни ризик за срчане и мождане ударе. Занимљиво је да повратак из хладног у топло не доноси значајан пад притиска, што значи да ефекат хладноће траје дуже него што мислимо.

Ко је угроженији, људи који имају висок или низак притисак?

Не реагују сви људи исто. Истраживачи су поделили пацијенте на оне осетљиве и неосетљиве на временске промене. Испитаници који су имали јачу реакцију на промену температуре, у просеку су имали виши систолни притисак током година. Они су имали и већу стопу смртности: чак 35 одсто већи ризик у поређењу са неосетљивима.

То би могло да значи да промене крвног притиска и ракција на временске услове није само непријатност. Код неких може бити важан предиктор здравља и дуговечности.

Како се заштитити: Паметне навике у хладним данима и крвни притисак
Ако сте међу онима којима притисак "полуди" чим захлади, добра вест је да постоје неке навике које могу ублажити ове ефекте.

Прво и најважније: топлота је ваш савезник. Тело не сме да се излаже наглим температурним променама. Облачите се слојевито, не излазите нагло из топле просторије на леден ваздух. Ако припадате ризичним групама (старији, хронични болесници или већ имате хипертензију), не устручавајте се да загрејете простор у коме боравите.

Редовно мерите крвни притисак, нарочито током хладнијих дана. Водите дневник са временским условима и вредностима. То може помоћи вашем лекару да боље разуме узрок осцилација и избегне непотребне промене терапије које би додатно дестабилизовале притисак.
Топли напици и лагана физичка активност (попут шетње по кући, истезања или лагане јоге) помажу циркулацији. Иако некима чашица ракије делује као брз начин да се загреју, алкохол заправо може пореметити контролу крвног притиска и довести до нежељених последица, посебно у комбинацији с лековима.

Закључак: Пратимо време, али и себе

Време не можемо контролисати, али можемо каналисати нашу реакцију на њега. Свест о томе да наш притисак реагује на захлађење може помоћи да донесемо паметније одлуке: кад да успоримо, кад да останемо у кући, кад да се утоплимо и да обратимо пажњу на сигнале тела.
И студија из Глазгова подсећа да начин на који наше тело реагује на временске промене може бити важнији него што мислимо. Препознавање тих образаца помоћи ће нам да реагујемо правовремено и заштитимо оно највредније - своје здравље.

eklinika.telegraf.rs