АЛАРМАНТНА ЦИФРА: У 2024. години пријављен НЕСТАНАК преко 1.700 МАЛОЛЕТНИКА 50 породица и даље тражи своју децу

 Иако се већина случајева заврши са срећним исходом, има и оних који имају трагичан епилог. Зато је, кажу стручњаци, најбитније предузети кораке одмах, јер како време одмиче, шансе за проналазак су све мање.

Највећи број деце чији се нестанак пријави су тинејџери узраста од 13 до 17 година, а међу разлозима се издваја бежање од куће, што се деси у око 45 одсто случајева.

Према досадашњим извештајима, деца која су самоиницијативно напустила дом проналазе се најчешће у периоду до седам дана, док је у неким случајевима потрага трајала и до два месеца…

Маја Јовановић, председница Националне асоцијације за подршку (НАОС) рекла је за "Блиц ТВ" да је, када говоримо о нестанку деце нижих узраста, битна свака секунда.

- Битан је сваки минут, а да не говоримо о сатима.

Значи, што више сати пролази, мање су шансе да дете буде пронађено и да се извуче из неке ситуације која није безбедна за њега. Исто тако, врло је важна брза реакција родитеља, али ја увек потенцирам превенцију. Превенција, нешто увек кажу стари наши: боље спречити него лечити и зато је фактор родитеља врло важан у својој тој причи - рекла је Јовановић.

Подаци показују да су најчешћи фактори због којих деца самоиницијативно напуштају дом - злостављање и занемаривање, породични конфликти, усамљеност, неуспех у школи али и љубавни односи.

Међутим, та одлука често води ка озбиљним ризицима – злостављању, трговини људима, па и физичким повредама.

Зашто деца најчешће нестају у Србији?

Главни фактори :

Злостављање и занемаривање

Породични конфликти

Усамљеност

Неуспех у школи

Фактори привлачења:

Криминална експлоатација

Сексуална експлоатација

Иза статистике повремено се крије и породична отмица. Ако она резултира одвођењем детета од стране једног од родитеља преко границе, често се деци ту губи сваки траг.

Фотографије може свако да искористи - од предатора до криминалних група

Игор Јурић, директор Центра за несталу и злостављану децу, рекао је за "Блиц ТВ" да за велики број деце полиција има одређени траг и да је то разлог зашто се често и не покреће систем потраге. То се дешава када су у питању или самовољни одласци из својих средина или породичне отмице.

- Оно што јесте проблем, често имамо и малолетничке бракове где деца одлазе без икаквог трага у неке друге земље. Тада постоји могућност да су деца жртве трговине децом, трговине људима. И, заиста, када се деси да је велики проток времена, ако су деца, рецимо, жртве криминалне отмице, онда су ту готово мале шансе да ће се дете пронаћи - појашњава Јурић.

Наши саговорници, упозоравају да се све чешће узрок се крије и на интернету – деца али родитељи су активни на друштвеним мрежама, деле фотографије, локације и информације, а то може искористити свако – од предатора до криминалних група.

- Стално апелујемо да друштвене мреже представљају велико несигурно подручје за младе и за децу. Наравно да родитељи морају бити апсолутно упућени код објашњавања својој деци, шта они раде у виртуалном свету, какве су комуникације које тамо обављају. Знате како, виртуални свет и вештачка интелигенција која је напредовала заиста у великој мери у протеклом периоду и напредује и даље, отворили су неке могућности да Cyberlov бива олакшан јер иза лажних профила и слика ви не видите починиоца, врбоватеља или девијантну особу која је таргетирала ваше дете - појашњава Маја Јовановић.

Јурић додаје да је јако битно да родитељи схвате да, ако не могу не објављују фотографије и видео записе своје деце, онда макар сачекају да се врате својим кућама и да не откривају локацију на којој се налазе.

- Једноставно да бар на тај начин не скрећемо пажњу својим понашањем на предаторе, да су деца ту у близини, да им могу наудити. Са друге стране када говоримо о малој деци, дакле бебама или слично, оно што константно говоримо, ево могу вам сад рећи да сам и све док тога такође где наши људи заиста јако често скидају своју децу, где немају купаће костиме и то је нешто што је јако опасно, где предатори фотографишу ту децу и постоји велика опасност да уколико се дете свиди предатору, да ће можда управо то дете бити жртва, не дај Боже, отмице или неког другог кривичног дела - појашњава Јурић.

Наши саговорници додају, да је велики проблем што у Србији не постоји регистар несталих малолетних лица, самим тим јавност не може да буде обавештена о детаљима нестанка нити да помогне евентуалним информацијама.

Блиц