БАЈКОВИТО СЕЛО КОД ТУТИНА, КАО МАЛА ШВАЈЦАРСКА „ Ништа се не плаћа, све је бесплатно... само да за собом покупе смеће „(ФОТО)

И док кроз Србију се неретко могу видети напуштена огњишта и заборављена села из Тутина нам стиже једна сјајна прича и то захваљујући ентузијазму и пожртвованошћу једног мештанина ког су подржали и остали. На иницијативу Семира Ћоловића село Васениће уређено је и сада изгледа као мала Швајцарска

- Село је уређено по свим европским стандардима. Имамо пут, клупе, саобраћајну сигнализацију, контејнере и корпе за отпад, све као у Швајцарској. Пре две године сам био тамо и када сам видео како то функционише, пожелео сам да исто уредим и код нас. Село још називамо и Европско Васениће, каже Чоловић.

- Првих десет дана помагали су комшије и братство, после сам завршавао ситније радове сам. Туристи сада овде долазе из свих делова Србије, а све чешће и из иностранства – Пољске, Румуније, па чак и из земаља Европске уније. Недавно су овде били Пољаци, породица из Румуније... сви су одушевљени јер нису очекивали овакву уређеност у једном селу“, истиче он.

Видиковац, који се налази минут од магистралног пута ка Косову и Црној Гори, постао је незаобилазна тачка на туристичкој мапи овог краја. Како каже Чоловић, посетиоци немају никакве обавезе осим да не остављају смеће.

- Ништа се не наплаћује, све је бесплатно. Имају роштиље, љуљашке, клупе за седење, поглед који одмара душу... само да за собом покупе смеће. Код нас важи правило – чистоћа је пола вере“, поручује.

Семир истиче да иза сваког успеха стоји упорност и љубав према завичају.

- Још као дечак од 17 година имао сам жељу да моје село постане уређено и европско. Радио сам без престанка, сваког дана у години, и то не само на уређењу, већ и кад људи зову за било шта – ја сам ту. Имам подршку дијаспоре, града Новог Пазара, и свима сам захвалан на помоћи. Они шаљу донације, а ја их одмах претварам у дела – ништа не остаје неурађено.“

У Весенићу данас има око 500 становника и 40 домаћинстава. Иако је око половине мештана отишло у иностранство, многи редовно помажу село.

- Они што су отишли у Европу нису заборавили родни крај, све прате, зову, донирају. А ја одмах све спроведем – данас донирају, сутра је то већ постављено. Сваки човек би требало да се ујутру захвали Богу што је жив, а увече да се запита да ли сам данас учинио нешто за своје место и свој народ. Само тако можемо напред, поручио је овај сјајни мештанин.

Његову идеју подржали су пријатељи и комшије, и сви са поносом причају о ссвом селу које је за њих најлепше на свету, али и сви који га посете увек се одушеве.

- Раније, док није било знакова, дешавале су се саобраћајне незгоде јер су се аутомобили сударали, али сада се то значајно смањило и дуго већ није било удеса.Ово место није само за физички одмор – овде се одмара и душа. Више пута сам долазио са породицом, људи долазе породично, уживају у погледу на језеро Газиводе. Занимљиво је да овде долазе и туристи – често срећем кампере из целе Европе, са таблицама из Словачке, Украјине и многих других земаља. Они остају по два-три дана, кампују у покретним камп-кућицама и уживају у природи, казао је Џевад Прелевић.

Ово село је заиста живо – има много кућа и, за разлику од већине места у Србији, млади овде не напуштају своја огњишта. Организовали су се да уређују свој простор, уместо да беже из њега. Иако је много омладине напустило Србију, овај крај је сачувао своју младост. Млади остају, налазе послове у свом месту и посвећују се његовом развоју.

РИНА