БАТУТ УПОЗОРАВА НА ГРОЗНИЦУ ЗАПАДНОГ НИЛА Eво како да се заштитите од опаке болести

Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић" Батут упозорио је данас на грозницу Западног Нила. 

Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се на човека преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор у нашем региону је Culex pipiens, врста комарца која је широко распрострањена и прилагођена условима преживљавања у урбаним и руралним срединама у Србији. Сви становници и посетиоци подручја у којима је забележена активност вируса изложени су ризику од инфекције, посебно особе које раде или се рекреативно баве активностима на отвореном, наводи Батут.

Активност вируса Западног Нила се обично дешава током летњих месеци и траје до касне јесени. Имајући у виду искуства како околних, тако и наше земље, први оболели се обично региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број оболелих особа се региструје током августа и септембра месеца.

Резервоари вируса у природи су различите врсте птица, нарочито миграторне, у којима се вирус може дугорочно одржавати и циркулисати без изазивања болести. Комарци се инфицирају хранећи се крвљу заражених птица, а потом могу пренети вирус на човека или друге сисаре. 

Човек и коњи представљају тзв. „слепе“ или терминалне домаћине, што значи да, иако могу развити симптоме болести, у њиховој крви се не ствара довољна концентрација вируса (виремија) која би омогућила даље преношење на друге комарце. Због тога не учествују у одржавању природног циклуса вируса.

Симптоми, тежина болести и компликације

Инфекција код људи најчешће пролази асимптоматски или са блажим симптомима. Већина особа (80–90%) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код малог процента заражених особа (10 до 20%) симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, болом у грлу, леђима, мишићима, зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом.

Мање од 1% или једна од 150 особа које се заразе развије тежак облик болести који погађа централни нервни систем, када долази до развоја енцефалитиса (запаљење мозга) или менингитиса (запаљење можданих овојница), односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију. Озбиљне форме болести могу се јавити код особа свих узраста, али је ризик већи код особа старијих од 55 година - отприлике једна од 50 инфицираних особа у овој старосној групи развије тежи облик болести. Повећан ризик постоји и код људи са хроничним здравственим проблемима, који укључују карцином, дијабетес, висок крвни притисак, обољења бубрега итд. Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремор, конвулзије, слабост мишића и парализа. Опоравак од тежег облика болести може трајати неколико недеља или месеци. Одређене последице могу бити трајне. Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних секвела, као што су: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања,  мишићна слабост и депресија. Леталитет је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота.

Епидемиолошки надзор у Србији

Од 2012. године, када је и успостављен надзор над овим обољењем, грозница Западног Нила је обухваћена системом обавезног пријављивања заразних болести у Србији. Епидемиолошки надзор спроводе институти и заводи за јавно здравље у сарадњи са здравственим установама,  док се лабораторијска потврда инфекције врши у националној референтној лабораторији за АРБО вирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.

У сезони надзора над грозницом Западног Нила у хуманој популацији на територији Републике Србије, у периоду од 1. до 22. јуна 2025. године, нису регистровани случајеви оболевања.

Превенција инфекције вирусом Западног Нила

У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца и то:

- Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.

- Ношење одеће која покрива руке и ноге (дуги рукави, дуге ногавице). Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убоду кроз припијену одећу.

- Избегавање боравка на отвореном у време периода најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.

- Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета.

Редукција броја комараца у затвореном простору.

- Избегавање подручја са великим бројем инсеката и комараца, као што су шуме и мочваре.

- Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.

- По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.

- У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције

- У случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроиназивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.