Бројеви и стварност нису на истој грани КОЛИКО ЈЕ СТРАНИХ РАДНИКА У СРБИЈИ И КО ШТИТИ ЊИХОВА ПРАВА?

Радне миграције су глобална појава која дубоко утиче на тржиште рада, демографску структуру и социјалне политике. Миграциони токови постају све сложенији и већина међународних миграција покренута је потрагом за достојанственим радом и условима живота који обезбеђују људско достојанство.

Председник Савеза самосталних синдиката Београд Драган Тодоровић каже за Euronews Srbija да је битно да се поштују права страних радника и да њихов рад не буде по дампинг ценама које обарају цену рада у Србији.

Савез самосталних синдиката Србије (СССС) отворио је дијалог о изазовима и могућностима у области радних миграција са посебним фокусом на унапређење праведних политика и пракси у Србији и ширем европском контексту.

Тај синдикат је јуче организовао скуп о правима радника миграната са темом "Социјални дијалог за фер радне миграције ка инклузивним и праведним тржиштима рада". 

Тодоровић наводи да је у Србији две године на снази Закон о странцима и запошљавању странаца који предвиђа јединствену дозволу, која је раније била боравишна и радна, и да је тај пропис отворио пут за долазак већег броја страних радника.

Он је рекао да су Србији потребни страни радници и да СССС није против страних радника. 

"Јуче смо желели да отворимо разговор и били су представници државе, представници агенција које се баве запошљавањем страних радника, неке компаније које имају стране раднике, да сви заједно, свако из свог угла, укажемо на то што није добро. Оно што ми из Синдиката видимо као проблем јесте управо то што је држава донела закон и мисли да је све тиме решено и негде је остала по страни. У фокусу им је безбедносна политика и то МУП ради на свој начин, али само тржиште рада... држава се ту нешто много не меша и препустила је практично послодавцима и агенцијама", рекао је саговорник Euronews Srbija. 

Он је рекао да се синдикат залаже да страни радници уживају сва права, али да не обарају цену рада у Србији.

"Послодавци и већина агенција су се у потрази за што јефтинијом радном снагом окренули Индији, Непалу, Бангладешу и тако неким земљама, које нису компатибилне са нама, ниједну њихову диплому не можете да проверите, упоредите са нашом. Највише долазе неквалификовани радници, али то нису буквално неквалификовани који само чисте, имамо их и на градилиштима и на разним радним местима, где је потребна нека квалификација", рекао је он и нагласио да је проблем и језичка баријера.

Према његовим речима, држава води евиденцију о броју издатих дозвола, али у овом тренутку се не зна колико страних радника ради у Србији, него се зна колико је дозвола издато.

"Ту има разних начина долазака, од ових радних миграција до спајања породице. Наша процена је да, ако говоримо о тих 100.000 издатих радних дозвола у претходној години, да у Србији сигурно има преко 200.000 страних радника", рекао је он.

Каква је заштита?

Проблем је, наглашава Тодоровић, транспарентност њиховог рада. 

"То је проблем на који смо ми указали, транспарентност је на ниском нивоу. Практично многе компаније се понашају – оне су довеле те раднике и то су њихови радници. Ми и даље, после две године, ако узмемо и интензивну промену законске регулативе и доласка већег броја, још увек имамо ситуацију да се тим радницима одузме пасош. Не постоји ниједан разлог да послодавац узме страном раднику пасош", рекао је он.

Саговорник Euronews Srbija наводи да је често образложење за одузимање пасоша отварање рачуна у банци, али да је познато да се тај рачун лично отвара и да нема разлога да пасош иде у било чије руке.

"Пасош мора да буде код страног радника. Они су у колективном смештају, у почетку су због те језичке баријере ослоњени једни на друге, а углавном им је организован превоз и имају врло мало контакта са нашим становништвом и свих тих разлога. Друга сфера о којој држава мора да размишља поводом ових долазака из разних земаља јесте та културолошка разлика и један број тих људи ће вероватно и остати овде. Морамо да и као друштво будемо спремни, мора много више да се разговара на свим нивоима, посебно држава, послодавци и синдикати", рекао је он.

На питање каква је заштита страних радника, Тодоровић каже да је за њих отворена телефонска линија у МУП-у на који могу да се јаве и да у зградама МУП-а постоји канцеларија, али да је проблем јер су то људи ниског образовања, не говоре језик и тешко могу да се снађу.

Могу ли да оборе цену рада?

Различити су начини на које у Србију долазе страни радници, а Тодоровић је рекао да постоје озбиљне агенције преко којих долазе и где су њихова права поштована, али да постоји и неколико посредничких агенција до чијих радника синдикат не може да дође. 

"Радник из Непала или Бангладеша је платио неком 7.000, 8.000 или 10.000 долара да би дошао овде. Онда ми не можемо да дођемо до тог радника, он је у страху јер, ако би пријавио свог послодавца, то аутоматски значи да би остао без посла", рекао је он и додао да треба наћи начин да се ти људи охрабре да нађу други посао и остану у Србији.

Зато у синдикату, додаје он, размишљају о отварању четири канцеларије, координациона центра у већим градовима у Србији, где би страни радници могли да им се обрате.

"У овом тренутку, у оваквом односу снага, ми тешко долазимо до њих. Тамо где имамо синдиката, направимо контакте, али тамо где немамо синдиката нема ни контаката. Опет кажем, обично постоји један човек задужен за њих и они комуницирају са њима. Постоји страх од комуникације са било ким другим, па и са синдикатима", рекао је Тодоровић. 

Тодоровић је рекао да се у синдикату прибојавају да ће страни радници бити интересантнији јер је код њих просечна плата 100-200 долара.

Он је навео да је са једне стране добро да минимална зарада буде виша, подсећајући да је прошле године минималац повећан два пута. 

"Ми смо сад изједначили плате са средњом стручном спремом и основном. Значи свако квалификован неће желити да ради минималац, него му и на овај начин држава шаље поруку да слободно могу да оду преко и да је можда и чак и пожељно да оду преко, а да ће доћи неко ко ће радити за тај новац. И то је наш страх у синдикату, који генерално мислим да није добар ни за друштво, али борићемо се да не дође до тога", закључио је Тодоровић.

Euronews Srbija