broken clouds
33°C
14.07.2026.
Нови Сад
eur
117.3182
usd
100.6764
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ЦРНИ БИЛАНС СРБИЈЕ Више од 2.200 ПОЖАРА НА ДЕПОНИЈАМА за годину дана

14.07.2026. 15:30 15:42
Пише:
Извор:
Телеграф/Дневник
Фото: Градска депонија  Фото: архива Дневника

У Србији сваког дана избије чак шест пожара на дивљим или несанитарним депонијама, а стручњаци упозоравају да су последице по здравље грађана драматичне.

Само у 2025. години било је укупно 2.217 таквих пожара што указује да тренутни систем одлагања отпада не функционише, показују резултати истраживања "Утицај пожара на депонијама у идентификованим 'врућим тачкама' на загађење ваздуха и здравље људи", који су данас представљени у Привредној комори Србије.

Истраживање показује и да су кардиоваскуларне болести, уз респираторне болести, хроничну опструктивну болест плућа и карцином плућа, директно повезане са аерозагађењем, а последице су често смртоносне.

Председник удружења "Инжењери заштите животне средине" Игор Јездимировић навео је да је лоцирано 10 критичних тачака, међу којима су Нови Сад, Панчево и Лесковац под већим ризиком од пожара.

"Гледали смо са једне стране близину депоније људима који ту живе, а са друге стране број људи који је у радијусу утицаја који се ту дешава", рекао је Јездимировић.

Лоциране критичне тачке ће наредних дана добити препоруке за предузимање превентивних мера.

Јездимировић истиче да је неопходно да се унапреди систем управљања отпадом, али и да се њиме управља онако како струка налаже.

"Препорука локалним самоуправама јесте да прво престану да одлажу отпад на несанитарне депоније и да раде примарну селекцију отпада. У случају пожара, мора се упозорити становништво да не излази напоље и да се не бави физичким активностима", рекао је Јездимировић.

Фото: pixabay.com

Kоауторка истраживања докторка Снежана Живковић Перишић каже да аерозагађење смањује животни век, доводи до губитка радне способности и често до смртног исхода.

"Сва популација је угрожена, деца, труднице и стари људи, али и радно активно становништво је изложено. Радно активно становништво између 18 и 65 година, губи између пет и 10 година живота због последица загађења", рекла је Живковић Перишић.

Истраживање је спроведено у оквиру пројекта "Promote policy solutions for circularity and sound gricultural and municipal waste management for improved urban air quality and resilience to health, economic and social shocks in selected beneficiary countries in Asia-Pacific and the Western Balkans", који инжењери заштите животне средине реализују уз подршку Програма уједињених нација за заштиту животне средине - УНЕП.

Телеграф

Извор:
Телеграф/Дневник
Пише:
Пошаљите коментар