ДА ЛИ НАС ОВЕ ЗИМЕ ЧЕКА НЕСТАШИЦА ЛЕКОВА? И како се Европа припрема за кризу коју нико није очекивао

Према наводима агенције, употреба антибиотика остала је релативно стабилна између зима 2024. и 2025. и тренутно не постоји ризик од поремећаја у снабдевању.

Амоксицилин, један од најчешће коришћених антибиотика, суочавао се са озбиљним несташицама од 2022. до прошлог јуна, када га је Европска агенција за лекове уклонила са листе надзора и повукла пратеће препоруке.

Од уторка, 36 лекова је у несташици у Европској унији, према подацима ЕМА, која прати њихову доступност. Међутим, ниједан од њих није антибиотик, а многи нису намењени широкој употреби — међу њима су и лекови за хемотерапију и антипсихотици за које постоје доступне алтернативе.

Међутим, несташице лекова и даље представљају могући ризик у Европској унији.

Недавни извештај Европског ревизорског суда показао је да су несташице лекова хроничан проблем у ЕУ, који је достигао рекордне нивое у 2023. и 2024. години.

Несташица може имати много узрока, укључујући изненадни пораст потражње, али је често последица поремећаја у ланцу снабдевања.

Пандемија ковида 19 открила је рањивости и ризике које изазивају поремећаји у извозу, наглашавајући потребу за отпорнијим ланцем снабдевања.

Блок од 27 чланица и даље је у великој мери зависан од сировина за лекове (АПИс) из иностранства, претежно из Индије и Кине.

Извештај Центра Вилфриед Мартенс за европске студије процењује да до 80% сировина за лекове коришћених у Европи, и око 40% готових лекова продатих у региону, долази из ове две земље.

Алијанса за критичне лекове — тело ЕУ које анализира рањивости у ланцу снабдевања — наводи ниске трошкове производње, блаже регулаторне стандарде и доследне инвестиционе стратегије у овим земљама као главне факторе ове зависности.

Истовремено, европска производња ових активних састојака пала је са 53 одсто почетком 2000-их на мање од 25 одсто данас, упозорио је Енрико Лета у извештају прошле године.

Стратегија "Купуј европско"

У последњих неколико година, решавање несташица лекова заузело је важно место на агенди ЕУ.

Недавно објављени Закон о критичним лековима има за циљ јачање сигурности снабдевања и доступности кључних лекова, дајући приоритет добављачима из ЕУ у јавним набавкама.

Закон првенствено циља есенцијалне лекове са листе критичних медицинских производа ЕУ за 2023. годину, коју је припремила ЕМА. Фокус је на лековима који се користе за лечење озбиљних болести или онима са ограниченим алтернативама.

Нова иницијатива тежи повећању улагања у производњу есенцијалних лекова и кључних састојака унутар ЕУ, смањујући спољне зависности.

Једна од кључних мера у предлогу уводи принцип "Купуј европско", успостављајући критеријуме јавних набавки који дају приоритет сигурности снабдевања над самом ценом.

У пракси, када се идентификују рањивости у ланцима снабдевања или зависност од једне треће земље, власти ЕУ ће, где је оправдано, применити захтеве за набавке који фаворизују добављаче који производе значајан део ових критичних лекова унутар ЕУ.

Блок такође има своју листу критичних лекова, укључујући оне који се сматрају под већим ризиком од недоступности.

Лек може бити стављен на ову листу због проблема у производњи, наглог пораста потражње или одлуке произвођача да га повуче са тржишта – било који фактор који ограничава снабдевање, привремено или трајно, пише Euronews

Међутим, извештај Европског ревизорског суда закључује да практичан оквир за решавање овог проблема још не постоји и да су алати за његово решавање и даље у веома раној фази развоја.