ДАНАС ЈЕ ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА Ево шта ваља урадити за здравље и благостање породице, а ове послове у кући строго избегавајте

Православни верници и Српска православна црква, данас славе празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина. То је један од дванаест највећих хришћанских празника и за њега се везују различити обичаји.

Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 15. августа по јулијанском календару, а 28. августа по грегоријанском и новојулијанском. До тог празника траје и двонедељни пост.Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и, према јеванђеоском предању, дан када се она узнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.

Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је над‌живела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве. Успење Богородице слика се на западним зидовима православних цркава. У српском манастиру Сопоћани, задужбини Немањића из 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру.У сцени која приказује овај празник, често се слика и јеврејски свештеник Атоније, противник хришћанства, који је намеравао да преврне мртво тело Богородице на одру, па му је архангел Михаило невидљивим мачем одсекао руке, које су остале да висе на одру. Атоније се за свиј грех покајао, од Христа је добио исцељење, примио је хришћанство, због чега је убијен од својих бивших једновераца.

Икона Велике Госпојине

Према веровању Срба, у периоду између две Госпојине (Велике и Мале Госпојине) – "периоду прелаза” – важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање деце, а затим за родност и плодност земље и стоке.

Време између две Госпојине, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање плодова и лековитих трава. Тада жене беру међудневичке траве: кичицу, крљу (рицинус), хајдучку траву, папричицу или бобицу, угаслицу, коњски босиљак... Такође, остављају се и "међудневичка јаја" од живине као најбоља за јело и расплод.

Увелико се одлази на изворе који тада имају лековито дејство. Богородица је заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе да се умију.

На Велику Госпојину увек се истиче значај босиљка, који се у народу сматра божјом биљком. Ставља се у јело или пиће, верује се да доноси здравље и штити од зла.У народу се строго поштује да се на овај дан, као на свако црвено слово, не обављају кућни послови – не пере се веш, не везе, не шије и не ради се иглом.

Икона Успења Богородице на небо

На Велику и Малу Госпојину жене поштују велики број забрана које се односе на обављање послова у кући и око ње. Данас по обичају жене иду на причест, зато што се Богорица сматра заштитницом жена и мајки.

Срби веома поштују Богородицу, па широм земље многе породице славе данашњи празник као своју крсну славу. И велики број цркава и манастира СПЦ слави Велику Госпојину као своју славу.

Молитва Богородици, која се изговара у сва три богослужбена круга

"Блага Мајко благога Цара, пречиста и благословена Богородице Марије, милост Сина Твог и Бога нашег излиј на моју страсну душу, и Твојим молитвама упути ме на добра дела, да бих остало време живота свог провео без порока и Тобом рај нашао, Богородице Д‌јево, једина чиста и благословена."

Иначе, Богородичини велики празници су Мала Госпојина (њено рођење), Ваведење, Благовести, Сретење и Успеније (Велика Госпојина). Између Мале и Велике Госпојине су такозване Међудневице, време када се бере лековито биље, а чак четири верска празника везују се за њен живот - Сабор Пресвете Богородице, Покров Пресвете Богородице, Полагање појаса и Полагање ризе.Осим духовног, Велика Госпојина је и друштвени празник. Широм Србије и региона организују се вашари и сабори, који окупљају људе у радости, музици и игри. То је време када се породице окупљају, кумови посећују, а села и градови оживљавају посебним духом заједништва.

Велика Госпојина, дан када се Мајка Божија вазнела на небо, у срцима верника заузима место какво мало који празник има. Она подсећа на снагу молитве, важност породице и веру да увек постоји заштита одозго. За једне је то крај поста, за друге молитва пред фреском у цркви, а за све – дан који враћа мир и осећај повезаности са традицијом.

Обичаји и веровања

Сви обичаји за Велику Госпојину везују се за воду и босиљак који се сматра божијом биљком. Зато, према народном веровању, у јело треба ставити мало босиљка и послужити га укућанима, да би их Мајка Божија чувала од зла.

Пресвета Богородица је заштитница жена, мајки и болесних. Некада су на Велику Госпојину многи болесници одвођени на изворе лековите воде да се умију, како би чудесно оздравили. Сматра се и да су јаја прикупљена у овом периоду најквалитетнија и да дуго остају свежа.Будући да је реч о црвеном слову, на тај дан се игла не узима у руке, не пере се веш, не сређује се дом, не везе се и не шије, и тако даље.

Колико је овај празник омиљен у српском народу говори и чињеница да је црква манастира Студеница посвећена управо Успењу Пресвете Богородице, и да је један од најлепших приказа тог светог тренутка фреска која се налази у Сопоћанима.

Празник који окупља породицу

Велика Госпојина се у многим породицама обележава као крсна слава, па празнични дан има и снажну породичну димензију. Ове године, Велика Госпојина пада у петак, а за празничну и славску трпезу дозвољени су риба, уље и вино. Ипак, можда је најлепши део традиције управо у томе да се на овај дан застане. Да се оде у цркву ако је то део породичне вере. Да се запали свећа. Да се помолимо за здравље деце, родитеља и оних које волимо. Да седнемо за исти сто. И да бар један дан покушамо да свакодневну журбу оставимо по страни.

Велика Госпојина у народном календару заузима посебно место јер се у њој сусрећу вера, породични живот, женски свет и однос према природи.

- То је празник који се налази на граници између једног и другог периода године, па су се уз њега везивали обичаји који су се тицали здравља, плодности, домаћинства и припреме за време које долази - истиче Саша Срећковић, музејски саветник Етнографског музеја у Београду.

Посебно место у обичајима везаним за Велику Госпојину заузимало је лековито биље.

- У појединим крајевима веровало се да траве убране око Велике Госпојине имају посебну лековиту моћ, па су жене сакупљале боровнице и различите биљке које су потом чуване и коришћене за лечење. Посебан значај имао је босиљак, који је у традиционалној култури имао и лековиту и обредну, заштитну улогу - наглашава Срећковић.

Погодно време за брање плодова и лековитог биља

Важно место у народном календару заузима период између Велике и Мале Госпојине, познат као међудневница.

- У том периоду, према забележеним веровањима, било је погодно време за брање плодова и лековитог биља. Помињу се кичица, хајдучка трава, угаслица, коњски босиљак и друге биљке којима су у традиционалној медицини приписивана лековита својства - каже Срећковић.

Саговорник Етнографског музеја истиче да ове обичаје не треба посматрати као издвојена народна веровања.

- Када говоримо о овим обичајима, важно је да их не посматрамо као издвојена народна веровања. Они су део једне целине у којој су човек, природа, породица и заједница били повезани. Управо зато су нам драгоцени за разумевање традиционалне културе - закључује Саша Срећковић.

Курир