ЕПИДЕМИЈА МАЛИХ БОГИЊА У БАНГЛАДЕШУ ОДНЕЛА 86 ДЕЧЈИХ ЖИВОТА: Стручњаци упозоравају да је вакцинација кључна за спречавање ширења; У СРБИЈИ ОД 2017 ОД МАЛИХ БОГИЊА УМРЛО 17-ОРО ДЕЦЕ
Најмање 86 деце преминуло је ове године у Бангладешу од последица малих богиња, док је код још стотина деце потврђена или се сумња на инфекцију, саопштиле су локалне здравствене власти. Према подацима, здравствени систем у појединим деловима земље налази се под великим притиском због наглог ширења болести.
Према подацима здравствених служби Бангладеша, од 15. марта до 23. маја регистровано је више од 62.500 сумњивих случајева малих богиња, док је лабораторијски потврђено 8.494 инфекција. Болнице, нарочито у руралним подручјима и сиромашним густо насељеним урбаним срединама, суочавају се са великим приливом пацијената.
Вакцина у Србији обавезна
У Србији је вакцинација против малих богиња део обавезног календара имунизације и спроводи се ММР вакцином (мале богиње, заушке и рубела). Прва доза даје се деци са навршених 12 месеци живота, а друга пред полазак у први разред основне школе. Невакцинисана и непотпуно вакцинисана деца могу накнадно да приме пропуштене дозе. Да би се спречило ширење болести, неопходно је да обухват вакцинацијом буде најмање 95 одсто. У Србији тај праг већ годинама није достигнут. Последњи доступни подаци показују да је обухват ММР вакцинацијом и даље испод тог нивоа, што епидемиолози сматрају фактором ризика за појаву већих епидемија.
Најугроженија су деца млађа од пет година, код којих болест може имати тежак ток и довести до смртног исхода, посебно ако нису вакцинисана или нису примила све дозе вакцине.
Светска здравствена организација упозорила је да је пад обухвата редовном имунизацијом повећао ризик од великих епидемија, због чега је влада Бангладеша покренула проширену кампању вакцинације против малих богиња и рубеле и ангажовала тимове за брзи одговор.
Искуства из више земаља показују да су мале богиње једна од најзаразнијих вирусних болести и да се ширење најуспешније спречава високим обухватом вакцинације.
Србија је већ имала тешко искуство са малим богињама: током епидемије од краја 2017. до средине 2019. године регистровано је 5.798 случајева и 15 смртних исхода. Међу преминулима било је и деце и одраслих.
Лекари и научне институције годинама указују да не постоји научни доказ да ММР вакцина изазива аутизам и упозоравају да ширење дезинформација о вакцинама директно повећава ризик од повратка болести које су деценијама биле под контролом. Велике међународне студије које су обухватиле милионе деце нису потврдиле повезаност ММР вакцине и аутизма.