ГЛАВОБОЉА, ВРТОГЛАВИЦА, БОЛОВИ У ЗГЛОБОВИМА, ПА ЧАК И ГУШЕЊЕ! Докторка указала на ЗДРАВСТВЕНЕ ТЕГОБЕ с којима се многи СУОЧАВАЈУ услед промене времена! Ево шта вам је чинити!
Нагле промене временских прилика које тренутно имамо у Србији највише погађају хроничне и кардиоваскуларне болеснике, метеоропате, али и особе са сезонским алергијама, рекла је за Телеграф докторка Бисерка Обрадовић.
Како појашњава, временски, климатски фактори који нас сада највише муче су висока температура, велика влажност у ваздуху, нагле промене времена и падавине.
Нагле промене времена, нагле промене температуре не пријају хроничарима, зато што крвни притисак зависи од крвних судова. Код неких расте због тих наглих промена, код неких пада. Зашто пада? Зато што организам мора да сачува температуру свог тела од 36 степени. И како он то ради, а напољу је више од 30 степени? Тако што он шири крвне судове, знојимо се, а на тај начин крвни притисак пада", објашњава нам на почетку разговаора докторка.
Како истиче, они који имају низак притисак треба да пију што више течности, да једу доста слано, јер со и течност повећавају крвни притисак.
И наравно, адекватно облачење. Јер ујутру буде хладније, људи се обуку, после их мрзи да скину вишак одеће и шта настаје – долази до прегревања, може доћи до топлотног удара, а врло често долази и до колапса. Кад је реч о колапсу, особа треба да легне, са подигнутим ногама, да крв из екстремитета дође до мозга, јер мозак је најосетљивији људски орган на недостатак кисеоника. И да након тога, кад дође свести, да јој дају нешто слано – слану воду. Сви тада јуре за неким слаткишима, међутим, не слаткиш, већ само слано, истиче она.
Промене времена не пријају ни плућним болесницима јер има доста влаге у ваздуху, па долази до чешћих гушења и напада код астматичара и опструктивних болесника.
Сем тога, рекли смо да имамо промене атмосферског притиска. Када се мења из топлог у хладно, атмосферски притисак напољу је нижи, па долази до притиска свих течности у организму на кожу и поткожно ткиво. Долази до бола у оболелим деловима тела, у синусима, зглобовима. Такође се јављају сензације на ожиљцима од старих операција, јер ожиљак је везивно ткиво које не може да се шири, док се кожа шири на притисак течности, прича др Обрадовић.
Долази и до главобоље, вртоглавице, а посебно код, како додаје докторка, метеоропата.
То је оних 30 одсто људи који те промене много теже проживљавају јер се код њих хормон стреса лучи у већим количинама. Ендорфин, хормон који утиче на праг бола, се слабије лучи, па бол који претходног дана нисмо регистровали, сада доживљавамо интензивније, говори још докторка.
Поред временских промена, ту је и, подсећа нас докторка, пролећни умор који може да доведе до тегоба код људи услед недостатка Д витамина, али и сезонске алергије.
Мај месец је један од најинтензивнијих месеци за сезонске алергије. Главни кривци су полен трава, посебно ливадске траве, корови и преостали полен дрвећа. Они изазивају алергијски ринитис и коњуктивитис. Још увек има и 'маца' у ваздуху, па су присутне јаке алергијске реакције. Међутим, присутна је и велика група аденовируса (преко 60 врста). Често кажемо 'прехладио сам се', али нисмо се прехладили јер смо изашли мокре косе, већ је то само дало ветар у леђа вирусима који погађају респираторне путеве или изазивају стомачне тегобе (дијареју, мучнину, повраћање). Горњи респираторни путеви доносе температуру, кијавицу и малаксалост. Сада се мешају алергије, вирусна и бактеријска обољења, па морамо рашчланити шта је примарно. Ту су и 'репови' грипа и ковида, којих има у благим симптомима, објашњава докторка.
Највише ипак пате, истиче др Обрадовић, хронични болесници и метеоропате, али изразито они старије популације.
Наравно, јер су они у највећем проценту хронични болесници. Али они нас више слушају него млади. Млади воле енергетска пића и кафу. Када треба да уносимо течност, треба да смањимо кафу, јер једна шољица кафе избаци седам шољица течности из организма. Никотин уништава Ц витамин, па пушачи морају унети шест пута више Ц витамина него непушачи. Једноставно, морамо водити рачуна шта једемо, када се бавимо физичком активношћу, која је неопходна за имунитет и да не уносимо токсине. Треба да помогнемо организму да преброди ове промене. И што је врло битно – позитивна енергија. Ми бирамо стрес, а стрес бира болест, закључује на крају разговора др Бисерка Обрадовић, пише Телеграф.
