ИЗДАВАЊЕ СТАНА НИЈЕ УВЕК ЛАКА ЗАРАДА Ево шта да урадите ако подстанар НЕСТАНЕ ПРЕКО НОЋИ И ОСТАВИ ДУГОВЕ
Изнајмљивање станова многима делује као сигуран и једноставан извор прихода, али искуства станодаваца показују да тај посао носи и бројне ризике. Један од највећих проблема је ситуација у којој закупац без најаве напусти стан, а за собом остави дугове и оштећену имовину, због чега се све чешће поставља питање како се власници некретнина могу правно и финансијски заштитити.
Иако се често говори о великој потражњи, одговори станодаваца, у анкети коју је спровео портал 4зида, указују на то да највећи изазов није издати стан, већ га издати поузданом закупцу без непријатних изненађења. Највише главобоље станодавцима задају подстанари који побегну, а за собом оставе дугове. Осим кашњења са плаћањем кирије и режија, станодавци као највеће проблеме наводе и оштећење намештаја и опреме, излазак из стана пре договореног рока, прекомерну буку и притужбе комшија и усељење додатних особа без сагласности.
Председник Удружења станодаваца Србије Драган Цвијетићанин за 4зида каже да се у последње време све чешће дешава непријатна ситуација да подстанар без најаве одсели, а да иза себе осим дуга за кирију остави и неплаћене рачуне и руинирану некретнину. Он тврди да уговор о закупу стана у таквим ситуацијама не значи много, јер власници свакако не могу да остваре своја права.
“Ако се иде на приватну тужбу, сам процес јако дуго траје. Први услов је да знамо где је тај закупац отишао, а ми углавном то не знамо. Подаци из личне карте не вреде, јер особа промени место боравка. Чак и када све доспе на суд и процес се заврши позитивно по власника стана, најчешће се дешава да тај дуг ипак не може да се наплати, јер дужник или не ради или једноставно нема средстава”, наводи Цвијетићанин.
Профил "одбеглог подстанара"
Он напомиње да нема никаквих правила када су у питању ови непредвидиви подстанари, јер се дешава да неки од њих редовно плаћају неколико месеци, па онда оду без трага, али и да одмах после месец дана, покупе ствари и оду. Чешће се, међутим, дешава да преко ноћи напуштају станове које су закупили као намештене, док из оних који се изнајмљују празни ређе “беже”, јер је то логистички теже, због превоза ствари и њиховог намештаја.
Цвијетићанин каже да више пријава стиже из великих градова, док се у мањим местима ретко дешава да се неко тако некоректно понаша, јер нема ни много простора за то, пошто се људи познају. “Одбегли подстанари” најчешће су, каже, самци, а ређе парови или породице.
“Мања је штета ако само не плати закупнину, али ако месец дана или чак више месеци није плаћао комуналне трошкове, онда то све остаје станодавцу да плати. У губитку је и за кирију и за рачуне, а најчешће и стан остављају у руинираном стању. Најчешћи разлог за бежање је када се нешто у стану, намерно или случајно уништи, када је дошло до оштећења или нагомиланих трошкова комуналних услуга”, наводи Цвијетићанин.
Он указује да би станодавци били најсигурнији када би узимали депозит у висини три кирије, којим би могли да подмире све потенцијалне трошкове у случају напуштања некретнине преко ноћи. Јасно је, каже, да то данас нема ко да плати, а и да није фер према свима онима који су коректни закупци.
“Обично људи греше што депозит вежу за цену кирије, а требало би да га вежу за цену комуналних трошкова, да би се осигурали од несавесних подстанара”, сматра Цвијетићанин.