ИЗМЕЂУ СУПЕРЋЕЛИЈСКИХ ОЛУЈА И СУША Која је НОВА РЕАЛНОСТ „реалнија“ за Србију? Стручњаци УПОЗОРАВАЈУ: Клима се УБРЗАНО мења

Снажна олуја која се током јучерашњег поподнева формирала над Аустријом и Италијом наставила је свој разорни пут ка Словенији и Хрватској, остављајући иза себе поплаве, град и прекиде у снабдевању електричном енергијом. Климатски екстреми овог размера, упозоравају стручњаци, све су чешћи и више нису изузетак, већ “нова реалност”.

Планинска подручја Аустрије јуче поподне погодила је снажна олуја, која се проширила на подручје Италије, а у ноћним сатима и Словенију. У појединим деловима Аустрије забележене су јаке кише и бујичне поплаве, а све је било праћено снажним ветром. У Тиролу су због олује са грмљавином ватрогасци имали више од стотину интервенција.

Словеначки портал специјализован за праћење временских непогода Neurje.si упозорио је јуче да би могао да се понови сценарио из 2023. године. Срећом, није. Ни Хрватска није остала поштеђена непогода. Услед снажног грмљавинског невремена, понегде са градом, које је синоћ захватило делове Хрватске, посебно Славонију и Истру, готово 3.000 домаћинстава је остало без струје.

Пљускови и грмљавине данас се очекују и на подручју Србије, и биће локално праћени суградицом или градом, јаким и олујним ветром у зони најјачих пљускова и великом количином падавина за кратко време. У суботу се очекује пад температуре, ветровито и свежије у свим пределима, уз дневну температуру до 30 степени Целзијуса.

"У наредних десет дана нема најава за велике олује"
 

Ипак, иако су у наредном периоду могуће кише, пљускови и грмљавина, тешко је проценити хоће ли бити интензивне суперћелијске олује.

У наредним данима нема индиција да ће бити олује, али током лета је неизвесно прогнозирати. Наредних седам дана ће бити топло, за дане викенда ће бити мало свежије, а од понедељка се очекује нови пораст температуре преко 35 степени. У наредних десет дана нема никаквих најава за велике олује, само краткотрајни пљускови са грмљавином у току данашњег и сутрашњег дана, а онда следи поновно отопљење, навели су за НИН из Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), пише НИН.

Метеоролози упозоравају да се формирање снажних олујних система, попут оног који се тренутно простире од Алпа до Паноније, више не може посматрати као изоловани инцидент. Климатске промене доносе све чешће екстремне временске прилике, нарочито током топлијих месеци, када повећана влага у атмосфери и нагле промене притиска омогућавају брзо формирање суперћелијских олуја.

Међутим, каква је ситуација у Србији?

Професор доктор Александар Ваљаревић са Географског факултета у Београду каже за НИН да шанса за развијање суперћелијске олује у овом периоду на нашем подручју постоје, али је доста мање него што је то био случај у 2022. и 2023 години.

Верујем да ће нас ова олуја заобићи. На сателитским снимцима се може видети да је крак отишао према приморју у Хрватску. Чак ни ту неће бити алармантно, него ће бити мало интензивнија киша. Талас влажног ваздуха се спустио само испод Алпа и преко Јадранског мора, односно Тршћанског залива. Тако да ја мислим да нема разлога за бојазан и мислим да не постоји начин да се понови тако јака суперћелијска олуја, каже Ваљаревић.

"Суперћелијске олује као нова реалност"
 

Суперћелијска олуја је, објашњава Ваљаревић, врста слабог урагана. Ураган се мери од 0 до 6 по Сафир-Симпсоновој скали и то није својствено за наше поднебље.

Кад смо имали код нас суперћелијску олују која је погодила северни део Баната и један део Бачке, а на крају и град Београд, она је била јачине 2 на скали. Што значи да уопште није за потцењивање, каже он. 
 

Брзина ветра код скале урагана двојке достиже око 150 км на час, а код скале урагана три достиже 200 км на час. Нарочито забрињава то што је могуће да ће оваквих олуја бити све чешће у будућности. То су, како каже, некарактеристични услови за нашу климу.

Ваљаревић је, међутим, забринут због других екстремних временских прилика које прете да задесе наше подневље, а то су суше.

Иако сматра да неће бити суперћелијске олује у интензитету као 2023. или 2022. године, постоје одређени начини и модели којим може да се 72 сата раније примети долазак невремена.

Мислим да модели могу да покажу надолазеће невреме, попут модела ИРИ и других. Они могу да 72 сата унапред покажу како ће да се шири олуја, да би се људи 72 до 96 сати раније спремили и обезбедили своју имовину, јер суперћелијске олује прати јак ветар до 150 км на сат, често и град и велика количина падавина – некада и 300 мм. Дакле, 72 сата стварно могу да помогну, закључује Ваљаревић.