„ЛОШЕ НАВИКЕ” КОЈЕ ТО НИСУ: Психолози откривају шта заправо раде емоционално интелигентни људи

Савети са друштвених мрежа стално понављају исто, да треба мање анализирати, мање се враћати на прошлост и више "живети у тренутку". Ипак, психолози упозоравају да није свако преиспитивање проблем.

Напротив, одређене навике које другима делују као претерано анализирање заправо могу бити знак високе емоционалне интелигенције.

Емоционална интелигенција не значи само контролу емоција. Она подразумева способност да разумемо сопствена осећања, али и емоције других људи, као и начин на који наше речи и поступци утичу на односе.

Управо зато људи са израженом емоционалном интелигенцијом често делују као особе које "превише размишљају", иако се иза тога заправо крије много дубља обрада емоција и ситуација.

Враћају разговоре у глави и анализирају их сатима
Једна од најчешћих навика емоционално интелигентних људи јесте враћање разговора у глави након што се заврше. Они често размишљају о нечијем тону гласа, изразу лица или реченици која им је зазвучала другачије него што је можда била изговорена.

Другима то може деловати напорно или беспотребно, али психолози објашњавају да се управо тако развијају емпатија и способност сагледавања туђе перспективе.
Такве особе покушавају да разумеју како се друга страна осећала током разговора и да ли су можда нешто пропустиле или погрешно протумачиле.

Важно је, међутим, разликовати здраву рефлексију од опсесивног преиспитивања. Циљ емоционално интелигентних људи није да себе муче, већ да науче нешто из односа и следећи пут боље реагују.

Пре него што нешто ураде, размишљају како ће то утицати на друге
Још једна ствар која се често погрешно тумачи као несигурност јесте потреба да се сагледају различити исходи пре доношења одлуке.

Људи са развијеном емоционалном интелигенцијом врло често размишљају о томе како ће њихове речи, поступци или реакције утицати на партнера, пријатеље, породицу или колеге.
Због тога некима делују као особе које превише вагају или предуго размишљају, али психолози тврде да се иза тога заправо крије развијена способност емпатије и емоционалне процене.

Такви људи не желе импулсивне реакције. Они покушавају да разумеју последице својих поступака пре него што их направе.

Анализирају сопствене емоције уместо да их гурају под тепих
Емоционално интелигентни људи често примећују и најмање промене у сопственом расположењу. Ако их нешто изнервира, повреди или узнемири, ретко ће само игнорисати осећај и наставити даље као да се ништа није догодило.

Уместо тога покушавају да разумеју зашто су реаговали баш тако.

Психолози објашњавају да способност препознавања и именовања емоција значајно смањује њихов интензитет и помаже човеку да боље управља собом.

Управо зато људи који анализирају своје емоције често делују као да "превише копају по себи", иако се заправо ради о психолошкој зрелости и самосвести.

Проблем настаје тек када размишљање постане круг без излаза
Стручњаци упозоравају да постоји велика разлика између рефлексије и руминације. Рефлексија води ка разумевању и промени, док руминација човека држи заробљеног у самокритици, страху и сталној бризи.

Емоционално интелигентни људи углавном покушавају да из својих анализа извуку закључак и наставе даље, уместо да се бесконачно врте у истим мислима.

У времену брзих реакција и површних комуникација, људи који пажљиво посматрају емоције често делују компликовано или "претешко". Ипак, психолози тврде да управо та способност дубоког промишљања емоција врло често разликује емоционално зреле људе од оних који само импулсивно реагују на свет око себе.

(Она.рс)