МИ ИМАМО СВОЈ ХАНТАВИРУС! Добрава-Београд један од најопаснијих у Европи, ЕВО како се преноси и ко је најугроженији

Иако се често доживљава као „далека“ инфекција повезана са Азијом или Америком, Европа већ деценијама има сопствене опасне варијанте овог вируса. Мало је познато да и Србија има свој сој хантавируса – Добрава-Београд (DOBV), који се убраја међу најопасније у Европи.

– Један од најпознатијих типова хантавируса је управо наш домаћи: Добрава-Београд вирус (DOBV), који је један од најопаснијих хантавируса у Европи. Дуго већ живимо с њим. Вирус је добио име након што је изолован 1992. године из плућног ткива шумског миша у селу Добрава у Словенији. Истовремено је идентичан вирус идентификован код пацијента у Београду, па је назван „Dobrava-Belgrade virus“ (DOBV) – објаснила је др биохемије Талија Милошевић,  на друштвеној мрежи X.

Овај вирус преносе глодари, пре свега шумски мишеви, а човек се најчешће зарази удисањем честица из осушеног урина, пљувачке или измета заражених животиња. Инфекција у почетку може личити на грип – јављају се висока температура, болови у мишићима, главобоља и малаксалост. Међутим, код тежих случајева вирус може изазвати хеморагијску грозницу са реналним синдромом, опасно обољење које доводи до оштећења бубрега, поремећаја крвотока и унутрашњих крварења.

Стручњаци упозоравају да је смртност код DOBV-а значајно већа него код већине других европских хантавируса. Посебно су изложени људи који бораве у шумама, раде у природи или улазе у старе, затворене и непроветрене просторе у којима има глодара. Због тога се превенција заснива на доброј хигијени, контроли глодара и пажљивом чишћењу просторија које дуго нису коришћене.

Према подацима које наводе научници, у Немачкој је просечна инциденција заразе овим вирусом износила 1,3 случаја на 100.000 становника у периоду од 2010. до 2019. године, мада су годишње варијације велике.

Научници су до сада утврдили да су домаћини DOBV вируса најмање три врсте мишева из рода Apodemus. У југоисточној Европи главни резервоар вируса је жутогрли шумски миш. Секвенце вируса повезане са овом врстом откривене су у Словенији, Србији, Црној Гори, Албанији, Грчкој, Хрватској и Бугарској. Иако су ови мишеви распрострањени широм Европе, занимљиво је да у западним и северним деловима континента углавном нису носиоци DOBV вируса.

Варијанте вируса откривене су и у Чешкој, Словачкој, Мађарској и Турској, док је у области Црног мора, у европском делу Русије, идентификован и трећи природни резервоар – црноморски пољски миш. Истраживања су показала да је око 20 одсто ухваћених мишева те врсте било позитивно на DOBV антиген.

DOBV припада групи хантавируса повезаних са глодарима потпородице Murinae. Његови блиски сродници су азијски Hantaan вирус, Seoul вирус и Thailand вирус, док је тренутно најближи сродни хантавирус Sangassou вирус, откривен у западној Африци.

И. Р.