Мигрантском рутом стигла и опасна болест! ЗАРАЗА ПРЕТИ ДА ПОКОРИ ЕВРОПУ? Изазива респираторне и кожне симптоме, а ево на које делове тела најчешће „УДАРА“

Епидемија је крајем априла 2025. године пријављена и у Немачкој, али међу другом рањивом популацијом, међу којима су и невакцинисани.

У периоду од 2022. до 2025. године 10 људи је преминуло од последица дифтерије у европским земљама.

Генетски подаци, који су објављени у часопису Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине, указују на то да се пренос догодио дуж утврђених миграционих рута ка или у Европи, објавио је Европски центар за превенцију и контролу заразних болести (ЕЦДЦ).

До краја 2022. године, мере брзог реаговања помогле су у ублажавању епидемије. Међутим, недавни подаци из 2025. године указују на то да је барем један од бактеријских сојева откривених у епидемији 2022. године повезан са новопријављеним случајевима у региону, што погађа додатне рањиве групе, укључујући бескућнике.

Шта је дифтерија?
 

Дифтерија је акутна заразна болест коју изазивају бактерије Corynebacterium diphtheriae и Corynebacterium ulcerans. Изазива респираторне и кожне симптоме.

Ово бактеријско обољење најчешће захвата крајнике, ждрело, нос, а понекад и друге слузокоже или кожу.

Обољење је тешко за новорођенчад и малу децу.

Локално настале промене се састоје од крпастих сивкастих скрама, а касни ефекти након дејства отрова који лучи бактерија могу настати након 2 до 6 недеља и обухватају парализу одређених централних и периферних нерава и запаљење срчаног мишића.

Болест се преноси у контакту са оболелима или клицоношама.

Инкубација је од 2 до 5 дана, а особа је заразна обично две недеље.
У 5 до 10 одсто случајева болест се завршава смртним исходом, наводе у Градском заводу за јавно здравље Београд.

Прележана болест не доводи увек до стварања дуготрајног имунитета, а могу да оболе невакцинисана и непотпуно вакцинисана деца и одрасли могу да оболе.

У ЕЦДЦ појашњавају да сојеви бактерије Цорyнебацтериум дипхтхериае а у неким случајевима и Цорyнебацтериум улцеранс, производе токсине, који колонизују слузокожу. Након инфекције, ослобађање цитотоксина може да изазове карактеристичне лезије на захваћеним слузокожама - крајници, ждрело, гркљан, нос, или ранама.

Може да дође и до опструкције дисајних путева.

Између 2016. и 2020. године, у Европској унији и Европском економском простору (ЕУ/ЕЕА) пријављивано је у просеку 27 случајева дифтерије годишње, а овај број је порастао на 320 случајева у 2022. години, од којих се већина јавила са кожним обликом болести.

За три године 10 особа преминуло
 

Десет људи је умрло од ове болести која се може спречити вакцином у ЕУ/ЕЕА између 2022. и 2025. године, и већина њих је развила респираторни облик болести.

У студији која је обухватила више држава, а која је објављена у часопису New England Journal of Medicine 4. јуна 2025. године, аутори из ЕЦДЦ-а и других европских институција ретроспективно су спровели детаљну анализу и карактеризацију геномских профила 363 изолата дифтерије из земаља које су биле погођене епидемијом 2022. године - међу њима су Аустрија, Белгија, Француска, Немачка, Италија, Норвешка, Холандија, Шпанија, Швајцарска и Уједињено Краљевство.

Резултати су показали висок степен генетске сличности између сојева откривених током епидемије, што је било узроковано са четири главна генотипа. Резултати су такође указивали на то да се пренос догодио дуж миграционих рута на путу ка Европи.

Наша анализа показује да су људи који су напустили своје матичне земље без болести добили дифтерију на путу до земље одредишта где им је дијагностикована, објашњава Андреас Хефер, стручњак за микробиологију у ЕЦДЦ-у и један од коаутора студије.

До данас није утврђен ни потпуни обим циркулације нити тачно место инфекције, због чега и стручњаци јавног здравља и здравствени радници морају остати опрезни како би се избегло даље ширење дифтерије у Европи.

Дифтерија откривена и код друге рањиве популације
У студији се наводи и да су 169 случаја пријављена у шест земаља у 2023. години:

Аустрија
Француска
Немачка
Швајцарска
Холандија
Уједињено Краљевство.
 

То указује да случајеви дифтерије нису били ограничени само на мигрантске групе, већ су откривени и међу другим рањивим популацијама, као што су бескућници и људи који користе дроге. Геномско испитивање изолата из 2023. године потврдило је континуирану циркулацију четири главна генотипа идентификована током епидемије 2022. године.

Епидемија у Немачкој крајем априла 2025.

Крајем априла 2025. године, Немачка је пријавила епидемију дифтерије изазвану типом секвенце Ц. дипхтхериае који је првобитно био повезан са епидемијом из 2022. године, а откривен је и у неколико случајева 2023. године. Према информацијама из Немачке, случајеви дифтерије су пријављени међу бескућницима, старијом одраслом особом и невакцинисаним децом.

Вероватноћа развоја дифтерије је веома мала код људи који су завршили комплетну вакцинацију против дифтерије.

Симптоми 
 

Особе заражене бактеријама дифтерије могу да развију симптоме, али и да их немају, али су носиоци бактерије и способни су да заразе друге.

Већина људи са дифтеријом има инфекцију респираторног тракта, са болом у грлу и ниском температуром у првих неколико дана болести. Међутим, ако је болест тежа, развиће се густа мембрана која може бити локална - на пример, само на крајницима или ждрелу, или може покрити широко подручје респираторног тракта пацијента.

Код тежих случајева отиче врат.

У тропским регионима, дифтерија може да изазове кожне симптоме. На кожи се, наиме, појављују лезије које формирају чиреве прекривене сивом мембраном која не зараста.

Компликације 
 

Дифтерија може да ослободи токсине у циркулаторни систем и ткива, што може да изазове оштећење органа. Могу се развити компликације које утичу на срце и неуролошке компликације, попут парализе. Најчешћи узрок смрти је гушење аспирацијом мембране.

Начини заражавања 
 

Дифтерија се преноси контактом са капљицама из респираторног тракта заражене особе, посебно се шири кашљањем или кијањем.

Ако је болест кожна, може се проширити контактом са ранама или лезијама заражене особе.

Људи који не лече дифтерију могу бити заразни до четири недеље, а људи који носе бактерију и дуже.

Путовања, блиски контакт са стоком и конзумирање сирових млечних производа су потенцијални фактори ризика за инфекцију.

Како се дијагностификује?
 

Дијагноза дифтерија се може потврдити лабораторијским тестирањем брисева узетих из грла и носа и анализама крви.

Лечење 
 

Дифтерија се лечити антитоксином и антибиотицима.

Мере превенције против дифтерије
 

Доступна је ефикасна вакцина против дифтерије, а масовна имунизација је довела до смањења броја случајева у Европи.

Вакцина против дифтерије у Србији
 

Активна имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља се спроводи код беба када напуне два месеца применом комбинованих вакцина које у свом саставу садрже компоненте против дифтерије, тетануса и великог кашља, са или без компонената против других заразних, у складу са Календаром имунизације.

Примарна вакцинација се спроводи са три дозе комбиноване петовалентне вакцине ДТаП-ИПВ-Хиб (Пентаxим) у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље. Прва ревакцинација је у другој години живота применом једне дозе комбиноване петовалентне вакцине ДТаП-ИПВ-Хиб (Пентаxим), односно годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци.

Друга ревакцинација се спроводи применом једне дозе комбиноване четворо-валентне вакцине (ДТаП-ИПВ, Тетраxим) пре уписа у први разред основне школе или изузетно током првог разреда основне школе.

Трећа ревакцинација се спроводи применом једне дозе комбиноване дТ вакцине (Дитеваксал-Т за одрасле) у завршном разреду основне школе, а најкасније до навршених 18 година живота, пише Б92.